Свет
Kakva je razlika između beogradske i novosadske mafije
SRBISLAV STOJŠIĆ, nekada stručnjak krim-tehnike novosadskog SUP*a, danas generalni direktor kompanije ’’Patrol 021” za ”Svef” prica o sprezi kriminala, pravosuda, politike i policije, paraleli mafije u SAD i kod nas, te of kriva:
Piše: JelenaBačić
ada bi vam neko rekao da između SAD i Jugoslavia postoji značajnaparalelaisi- jaset podudarnosti, verovatno mu u prvi mah ne biste poverovali. Medutim, istorijske dinjenice govore drugačije. U priči koja sledi, a koja bi se mogla nasloviti brojkama 7/77, objasnicemo i potkrepiti ovu tvrdnju. Posie pojave zakona o prohibbiji 1920. godine u Amerid dolazi do ekonomske krize koja uslovljava propast srednjeg staleža i afirmaciju-kriminalnih krugova Kriminalni gangovi su se najpre dobro organizovali, zatim stekli ogroman kapitaJ. Onda su shvatili da će do apsolutne moći doći samo ako udu u vise sfere politike i državnih organa. Preko sindikata direktno se upliću u politiku: učestvuju u izborima gradonačeinika, policijskih komesara... Oni se uključuju na sve načine i u organe lokalne vlasti. Naš sagovornik iznosi niz sinjenica i dokazavezanih za pomenutu istorijsku paralelu. Srbislav Stojšić, generalni direktor kompanije 'Patrol 021 ”, proveo je osam godina u sluzbi GSUP-a Novi Sad, na poslovima krirninaiisticke tehnike i kontradiverzivne zaštite. Iza sebe je ostavio zavidnu cifru od oko 2.000 izvršenih uviđaja vezanih za krvne, seksualne i imovinske delikte. Za vreme rata radio je na detekciji eksplozivnih naprava i oduzimanju oružja. Danas njegova kompanija obezbeduje preko 200 objekata i broji 70 zaposlenih. O pojavi i porastu kriminala u poslednjih sedam godina u našoj zemlji, o bezbednosti i trenutnoj situaciji u zemlji, gospodin Stojšić kaze: ”Jugoslavija - embargo; ukrupnjavanje kapitala u rukama pojedinaca iz oblasti kiasičnog kriminala uzima maha. Zahvaljujući legalizadji robe koja ilegalno ulazi u zemlju i na kojoj profit uzimaju predstavnici UN, zatim carinici pojedinih graničnih prelaza: Madarske, Albanije, Bugarske, Rumunije. Zatim, učešće nekih naših ministara u ratnom profiterstvu stvara uslove za ukrupnjavanje kapitala u rukama naših ’mafijaša' koji su oko sebe već
stvorili određenu organizaciju i imaju dovoljno kapitala da mogu da razmišljaju o učešću u polltičkoj vlasti, Pojava velikog broja suspendovanih policajaca ukazuje na to da i kod nas pojedini mafijaški krugovi korupcijom dolaze do odredenih pozicija i u policiji, i u pravosuđu, oak i u samoj vladi! Ekonomska kriza svugde u svetu, pa i u SAD i u Jugoslaviji, uništava pre svega niži sloj društva koji je primoran da radi ’za džabe’, dok se, s druge strane, kapital gomila kod pojedinaca, To rezultira čak i političkim übistvima i atentatima, a likvidacija visokih poiicijskih funkcionera nije nepoznata ni na ovim prostorima," U ’našem’ ratu odredeni profil ljudi, od pripadnika paravojnih formacija,dolazido basnoslovnog bogatstva i, s druge strane, proizvođad ratne opreme, prehrambene i naftne industrije takođe stiču ogroman kapital, Sve se to u Americi dešavalo 70 godina, Kod nas je trajalo znatno kraće ■ samo sedam, llegalni promet roba i vrednosti je u strašnom zamahu sa ratom zahvaćeniH područja, a pod kontrolom ljudi koji su za to imali mogućnosti, Tako se i čitava ameri čka industrija transformisala za vreme II svetskog rata u ratnu industriju, Nigde u Americi nema odbrambenog rata. Oni učestvuju u svim ratovima i stiču ogroman profit, Kraj rata: odredeni ljudi imaju odredene zasluge i smatraju da im, pored materijalnih bogaćenja, pripadaju i odredene pozidje učešća u vlasti i političkom životu države, Oni übrzo postaju smetnja i dolazi do tihih ili pompeznih likvidacija, u zavisnosti od toga da ii njihovom iikvidacijom treba nekoga opomenuti ili ga, jednostavno, treba skloniti, Kod nas, u Beogradu naročito, best je slučaj da ijudi koji su bili učesnici rata i ekonomski su ojačaii, stekli odredene pozicije, budu likvidirani. U SAD se mafija žestoko obračunavala, tako se obračunavaju i kod nas, što ja smatram vrlo pozitivnim, jer je najbolje resenje kada se oni medusobno obracunavaju, jer policija nema svaki put interes da pronade eventualnog izvršioca.” Pričali smo i o izvesnoj paraleli između naše prestonice i glavnog grade Vojvodine. Da II se i koliko Novi Sad i Beograd mogu porediti kada je klasični krjrrjinal u pjtanju; ”Sve ono
što smo u prvom trenutku smatrali da je nesreća što je mimoišlo Novi Sad,na krajujeipak sreća. Jer, vi i sada kada dođete u Beograd, čini vam se da sve besprekorno funkcioniše. Reklamni panoi su zauzeli ceo grad, svakim danom izrastaju neke nove građevine i život tako posmatran izgleda kao da je u našoj zemlji procvat ekonomije, Činjenica je I da u Beogradu boravi nekoliko desetina hiijada Ijudi iz tzv, ’’diplomatskog kora”, Ijudi koji nisu zavisni od naše ekonomske situacije. Takođe ima mnogo velikih sistema, bogatih Ijudi i normalnojeda grad koji u toku dana ima i do tri miliona Ijudi ima jedan sloj Ijudi koji funkcioniše besprekorno, Naravno, ima I mnogo siromašnih, ali Ijudi sa strane prvo vide taj sjaj, Beograd po prometu roba funkcioniše vrlo dobro, To je, naravno, uslovilo I ozbiijno organizovanje kriminala u Beogradu, Armija od 5.000 ili 10,000 policajaca to više ne može stavili pod kontroiu, Beograd je regionalno vrlo dobro organizovan. Kod njih je kriminal organizovan po kvartovima. Beograd je imao (pre svih ovih likvidacija) kriminalce koji su po rangu bili na svetskom nivou, sa pedigreom, Imao ih je i Novi Sad, all su se oni utopili u normalan gradski život, Beogradski kriminalci su radili napolju, i vratili su se u Jugoslaviju posle čega su organizovali armiju mlađih delinkvenata koji su putem prirodne selekcije dolazili do njihovih zamenika ili pomoćnika. Tako oni pod sobom imaju danas deset do dvadeset izuzetno odanih, vernih I sposobnih kriminalaca. Na svakom kvartu nalazi se I po jedan regrutni cenlar od par stotina šesnaestogodišnjaka koji su, u principu, i najopasniji, Samoneki od njih ulaze u drug! krug, a oni koji uđu, važeza ozbiljne igrače, Dosta nizak obrazovni i kulturni nivo Beograda uslovio je da pojedine RTV stanice I novine utiču na stvaranje antiheroja, Na primer, u Novom Sadu je film 'Do koske’ prošao gotovo neopaženo, dok se u Beogradu I dan-danas pominje, i on je postao neka vrsla kultnog (llma. U pričismo se dotakli Ijudi kojisu za vreme rata izbegli iz svojih domova i nastanilf se u Novom Sadu i Beogradu. Tokom prvih godina rata bilo je vrio primelno prisustvo momaka u crnim kožnim jaknama i debelim zlatnim lancima pko vrata, u skupim,
"besom” automobilima. Oni su divljali po Novom Sadu u vreme dok su naši regruti ginuli na njihovim ognjištima. Sta je danas sa njima, gde su se ti "snažni” momci izgubili? "Oni koji su u prvom talasu došli iz Vukovara,Vinkovaca, Osijeka predstavljali su najozbiljniji regrutni centar ozbiljnog, klasičnog kriminala, Oni su uTiašoj sredini funkcionisali multinadonalno, jako su dobro funkcionisali. Pre rata, većina njih, kao što su Zlatko Dufek i Marin Plišo, radili su za HDZ, Oni su najviše doprineli jakom naoružavanju hrvatskearmije, oni su finansirali izbore i propagandnu kampanju. Naši kriminalci su radiii same za sebe, Oni koji su tada pobegli kod nas, vrlo brzo su izbacili jekavštinu iz govora, übacili su se u gradski 'džet-set’, potrčali su na teniske terene, kupili džipove, übacili su se u legalne poslove, i oni su trenutno legalizovani i strašno dobro kotirani, Vrlo su pametni i sposobni i tačno su znali kada da batale kriminal. Sada su se primirili. Ovde moram da napravim paralelu sa Beogradom. Beograd ima jedan problem koji mi nemamo, U Beogradu ima jako mnogo kriminalaca muslimana, bošnjaka, Albanaca. To znači da dvadeset posto onih koji đanasžive u Beogradu nikada nebe biti lojalni ovoj zemlji i da će večito podrivati ovaj sistem, Beograd ima oko 7.000 policajaca. Hedu tim policajcima ima dosta onih koji su korumpirani i koji su na drugoj strani. Novosadski SUP je pre rata po obučenosti, po
kadrovima, bio najbolji SUP u zemiji, Beogradski SUP je u to vreme bio jedna ogromna organizacija koja je tromo funkcionisala, Dolaskom ove poslave i naimenovanjem Badže Stojiaćadošlojedo spuštanja novosadskog SUP-a na nivo beogradske ekspozifure. Došlo je do toga da je u polieiji postao najvažniji ’stajling’: uniforme, čizme i opasači, a kadrovi, spremnost i obučenost postali su sasvim minorni.” Kada pričamo o službi Ministarsiva unutrašnjih poslova, ne možemo a da se ne dotaknemo price o naoružanju. Nije baš uputno završiti jednu ovako mračnu storiju podacima o trenutnom naoružanju i njegovoj upotrebi, ali možda može biti i poueno: "Pored registrovanog oruzja koje je postojalo u staroj Jugoslaviji, a koje su nam u nasleđe ostavili ratovi, pre ovog poslednjeg rata, pojayila se veli-
Ka Koncina oruzja kojim su se naoružavali civili u strahu od nastupajućeg vremena, Broj oružja u rukama pojedinaca povećao se 1 nekoliko desetina hiljada puta. Zakon je jasno definisao da to mogu biti piitolji, poluautomatsko oružje, puške, lovačke puške, karabini i karabinski poluautomati. Sve van toga je već bilo zakonom sankcionisano. Propust je u zakonu bio u tome što je oružje dobijao maltene svako, bez leka rskih pregleda i potvrda o obuci rukovanja oružjem, Povratnici sa ratišta su donosili oružje kao ratni trolej i kao profitabilniproizvod.Tadaje na našem prostorn počeo i veliki šve r c
oružjeni, Najveći šverc oružjem odvijao se upravo na teritorip Vojvodine, ’KaJašnjikovi’, ’Hekler und koh', singapursko naoružanje je bilo jako traleno. Od svih automatskih pištolja najlakše je bilo doći do 'škorpiona’, pištolja velike razome moći. U ratu su ga koristili komandiri tenkovskih jedinica. U uličnim obračunima 'škorpion’ je najčešće korišćen, Nakon likvidacije, ’škorpion' se u dva ili tri poteza rastavija, i nije lak materijaini dokaz, Vrlo je lako rešiti ga se, sa malom verovatnoćom đa se pronađe i da se dokaže da je iz njega pucano. Takođe je donošena i ogromna količina ručnih i defanzivnih bombi domaće proizvodnje. Pojavile su se i velike količine plastičnog eksploziva. Naša nesreća je što će to oružje trajati narednih dvesta godina, To su oružja čija će razorna moć biti izuzetno veiika i u narednom veku.” ♦
16
21. JUL 1997.
SvSt