Свет

Za godinu dana sam imala tri oružane pljačke moje parfimerije "Doživeti stotu"!

DALIBORKA STOJŠIĆ, Miss Jugoslavije davne 1967. godine, pqtom pevačica a danas vlasnica parfimerije u ispovesti za i ”Svet” prica o svojim brakovima, susretima sa Tilom, i Ivrdi:

ije ni lepo, ni pristojno kada je damau pitanju pomi-

njati godine. Ali ako dama još uvek izvrsno izgleda, bez obzira na tu vremensku distancu o kojoj želimo govoriti, onda će nam lakše oprostiti. Pre tačno 30 godina Daliborka Stojšić je postala mis Jugoslavije što će joj potom otvoriti vrata estradne scene. U toku 1968. godine još se potvrdivala kao lepotica osvojivši u Majami Biču šesto mesto na svetu i titulu ”mis fotogeničnosti” u konkurendji devojaka iz 86 zemalja. Od 1970. do 1975. godine je vrhunac njene pevačke karijere kada je bila članica grupe "One i oni”. U braku sa Zarkom Dančuom 1976. je rodila sina Bojana i polako smanjivala estradnu aktivnost. Za Branimira Đokića udaje se 1981. godine. Snima dve LP ploče sa pesmama i muzikom prikladnom za pies. Od 1990. je u privatnom biznisu, kao vlasnik parfimerije "Doživeti stotu”. Prošle godine vratila se malo vise pesmi. Snimila je CD i pobedila na večeri gradske pesme na "Beogradskom proleću '96.'. ’’Voiim još uvek da se pojavim, da negde nešto otpeyam, ali samo na nekim lepim, ekskluzivnim zabavama. Veoma voiim i rad u studiju. Na ’Beogradskom proleću ’96.’ izvela sam Vuko-

vu pesmu ’Đula’ i dobila na večeri gradske pesme i prvu nagradu publike i žirija. Onako, u prvi mah, to me za* panjilo, samo što nisam pala u nesvest, jer tolike godine sam biia izvan tog sveta i onda • pobeda na festivalu. Aii, moram reći da sam verovala u tu pesmu i zato sam i pristala da učestvujem, a pošto je pesma snimana za CD, morali smo odložiti njegov iziazak da bih je mogla izvesti na ’Beogradskom proleću’.” ♦ Popularnost ste počeli sticati pre tri decenije kao miss Jugosiavije. Uspomene na to vreme sigurno nisu izbledele?! Naravno da nisu. Ja sam u to vreme volela da se takmičim, aii kao plivačica, dok sam se na takmičenje za mis teško odlučila, jer sam bila

dosta stidljiva. U stvari, odiuku je donela moja okolina, kolege sa fakulteta, moja majka, oni su me nagovorili da se prijavim. Na kraju, jedan kolega koji je bio foto-amater poslao je moje fotografije i, tako, uradio ono što sam ja negde u sebi priželjkivala, aJi nisam imala hrabrosti da to uradim. I tako, kao da su me gurnuli u bazen, morala sam da "plivam”. Odlučila sam da idem do kraja, pa šta bude. A, desilo se najbolje. ♦ Iz današnjeg ugla kad

gledate - šta je bilo presudno da ponesete titulu mis Jugoslavia, i to u ono vreme kada sa to zaista cenilo i kada nije bilo toI i k o sličnih izbora kao danas?

M Ul !Uv) t Presudio je čovek koji se zvao tdod Ber i koji je bio zaduien za sve izbore mis u Evropi u ime organizatora svetskog izbora. On je sa suprugom došao u Beograd i odluku o pobednici doneo na generalnoj probi. Tako sam bar posle saznala od pozante glumice Olge Spiridonović i njenog muža. Oni su mi isto veče u "Ekscelzioru” rekli da je Klod Ber tvrdio da izgledam najsvetskije, Ja sam tada biia vrlo mršava, vitka, i to je bio neki američki tip lepote, dok je većina drugih devojaka biia malo niža i punačkija, mada su takođe bile lepe. No, Ber je smatrao da takve žene nemaju uopšte šansu u Americi i sugerisao je da samo ja imam neku šansu na svetskom izboru. Mislim da jeto bilo presudno v ❖ Šta vam je još ostalo u sećanju kada je jugoslo-

vensko finale u pitanju? - Pre svega, 6.000 ljudi koliko ih je bilo na Tašmajdanu i zbog čega se još pitam otkud je u meni bila tolika hrabrost da izadem pred njih u kupaćem kostimu, a bila sam vrlo stidljiva. Pošto su fotografije svih finalistkinja izlazile danima u listu "Sport i svet”, onda su se ljudi kladili. Ja sam imala broj dva i kada smo stizale na stadion, jedan je čovek vikao "ej, ti, broj dva, na tebe sam se kladio, nemoj slučajno da ne pobediš” . To je bilo kao na

koridi, kao na konjskimtrkama. Trebalo je izdržati sav taj pritisak, narocito kada sam pobedila. Postala sam zvezda, a da nisam bila pripremljena za to. Zato sam pobsgla deset dana kod bake u Guču da se maio sabsrem, da vidim

šta ću dalje. Nisam smela da dozvolim da budem izmanipulisana ni u kom pogledu. Počela sam da snimam reklame za deterdžente, kiselu vodu, za patike "šangajke”. Bila sam neka vrsta pionira kada je u pitanju posao fotomodeia kod nas. Ali, nije me zanimalo da budem ono što su kasnije nazvali "šetajuća vešalica”, želela sam nešto gde mogu da se iskažem kao ličnost. Pošto sam u svim intervjuima ispričala da pevam u "Abraševicu”, da volim muziku, da sam školovala glas usledio je i poziv iz Zagreba za tada vrlo popularnu emisiju "TV Magazin” koju je, u stilu italijanskih šou-programa, režirao Anton Marti. Pošto je emisiju gledala cela Jugoslavia, napravila sam pravi "bum” izvodeći jednu pesmu specijalno pisanu zatu priiiku. Posle toga je iz PGP-a stigla ponuda za snimanje prve ploce, pa nastup na Omladinskom festival u u Subotici, pa "One I 0n!”... ♦ Za pevače tadašnje generacije prestižni su bill nastupi pred predsednikom Titom. Kakva su u tom pogledu vaša iskustva? Imala sam nekoliko susreta sa Titom. Prvi je, svakako, najlepši. Desilo se to još dok sam bila mis, na dočeku nove 1968. godine. Tito je bio na dočeku u Skupštini grada i ja sam se tačno u ponoć pojaviia u Joksimovićevoj venčanid, sa dijademom koju sam dobila od "Darvila”, šetala sam noseći prskalice I uz zvuke kremaljskih crkvenih zvona. To je biio veličanstveno. Uz orkestar Predraga ivanovića

otpevala sam novogodisnju pesmu, i te trenutke nikada neću zaboraviti. U narednim prilikama kada sam sretala Tita, on me je već prepoznavao i prtao "Daliborka, kako ste, šta radite, nisam vas odavno video”. On je bio sjajan, umeo

je da uspostavi kontakt sa ljudima, da ih osvoji. ♦ Dali takvo misljenje imate i o drugim političarima i da li ste bill miljenioa nekog od njih? Ne, nisam bila miljenioa nijednog poiitičara. Možda je teška reč, ali ja mrzim politicare, mislim da se politikom baveljudi koji meni ni po čemu ne mogu da odgovaraju. Mislim da ima nešto u duhovnom, psihološkom ill kakvom već sklopu tih liudi što meni nikada ne bi odgovaralo. Ja volim umetnike, volim slobodne ljude, iskrene, a political su lažovčine. A, što se Tita tide, bez obzira šta ko mislio, ja sam njega volela, ja sam bila njegova pionirka, s ponosom recitovala "Druže Tito, mi ti se kunemo...” i u njegovo vreme srećno živela, Imala sam i cast da ga upoznam. Bila sam i u velikoj ekipi umetnika koja je bila kod njega na'Tari poslednjeg 29. novembra pre njegove smrti. ♦ Za najuspešniji deo vašs pevačke karijere svakak 3 da smatrate vreme kada ste bili članica grupe ’’One i Dni”? Svakako. Bio je to zaista zlatan period za sve nas. Imali smo fenomenalne turneje po Rusiji, koncerte na najvišem nivou. Pošto jeto velika zemIja, jedan program koji pripremimo mogli smo da "ekspioatišemo” od tri do pet meseci u jednoj godini. Zarade su bile soiidne. Nisu to bili neki basnoslovni honorari, ali se mogla steći osnova od koje se kasnije moglo lakše krenuti u život. U grupi sa mnom bili su Minja Subota, Lidija Kodrič I

Žarko Dančuo. Pre Žarka u grupi je bio Boba Stefanovič. A Udija mi je biia kao sestra i ona je apsolutno neraskidivi deo mog života. Sadaje u Sloveniji, čujemo setelefonom i obećala mi je da će uskoro doći u Beograd. Mora obavezno da kod mene stanuje dok bude tu, Nas dve smo, inače, doksmo nastupale, išle ispred vremena što se tiče oblačenja, garderobe za nastupe. Nosile smo šortseve, miniće, zlatne čizmics, dakle, slobodne i atraktivne kostime, ali uvek sa merom, sa određenom dozom ukusa. Ove devojke danas baš preteruju pojavljujući se u brushaiteru i gaćama, pa preko samo til. ♦ U vreme kada ste se vi prvi put povukli sa velike estradne scene, tada su to učinila š mnoga druga velika imena domaće zabavne muzike • Leo Martin, Lola Novaković, Miki Jevremović, Boba Stefanović... Šta se todesilo? Ja i danas sebi ne mogu da objasnim kako je to moglo da se desi da čitava jedna plejada izuzetnih umetnika nestane sa scene, da budu ”pojedeni" od navale "termita” iz tabora narodnjaka, da se povuku pred njihovom najezdom... AJi, evo, vidimo, poiako seti stari asovi vraćaju bilo da snimaju nove pesme ili nekadašnje svoje hitove. Mislim da će to pomoći zabavnoj muzici, pre svega, miadim snagama u zabavnoj muzici. To je zaista plejada vrhunskih pevača, siajnog glasa, vrhunske muzikainosti, muzičke kulture. Dosta je vise bilo toga da dođe sa sela tamo neka devojčica, lepo građena, nađe sponzora i napravi ploču satn tona... To ne znači da ništa ne cenim u narodnoj muzici. Ima i među njima odličnih pevača. Ja, na primer, voiim Zoricu Minić koja još nije zauzeja mesto koje jpj pripada, cenim Šabana Šaulića, pa Snežanu Đurišić... Ali, većina je, što se kaže, trala-la. ♦ Šta je za vas Ijubav? Svakako da nije Ijubav da vi nekoga gušite, već je Ijubav kada nekom omogućite da se

”Sto se Tšta tiče, bez obzira š!a ko mislio, Ja sam njega voleia, ja sam bila njegova plonirica, s ponosom recitovala ’’Druže Tito, ml ti se kunemo...”, i u njegovo vreme srećno . živela!” .

Sr ”Mmm bila miljenioa nijednog poHtioara. Je teška reč, aii la mrzfm politioare, mislim da se polltikom iiawe ijudl koji meni nS po oemu ne mop da odgovaraju!”

S^t

21. JDL 1397.