Свет

ma na odeljenju. Niko nije mogao ni'da nasluti da će se u njenoj glavi nešto "prelomiti’’ i da će ona, krhka i nežna žena, biti sposobna da počini takav zločin. Gordana Borić se, zbog rana koje je sama sebi nanela, još uvek nalazi na iečenju u kragujevačkom KBC-u. Prijatelji i kolege, kojisu je obilazili, kažu da se oseća dobro, ma“ dajoj niko nije pominjaotragediju koja se dogodila. Pitanje je da li Gordana, koja je, kako se pretpostavlja, bila žrtva pritajene psihičke bolesti, uopšte zna šta je uradiia i da li je svesna zlodela koje je počinila. Odgovore na ta pitanja pružiće istraga i veštačenje stručnih lekara. ♦

IBIJENA DOKJE UNUKUI RIČALA BAJKE: Kuća u kojoj se desilo übistvo

nastavi'o da je udara sve dok nije pala na pod. Zatim je napustio prostoriju i krenuo kući. Međutim, šta se u to vrerae dešavalo u übičinom mozgu, to samo on zna, ali je činjenica da se sa pola puta vratio i udavio pretučenu staricu. Kada su ga pitali za motivubistva, übicaje samo.slegao ramenima i odgovorio: ”Samo sam je malo stegao rukama, nisam uopšte imao nameru da je übijem”. Übica se nalazi u pritvoru i čeka sudenje. ♦

ÜBICU KRVJOS VIŠE RASPOMAMILA: Übijena Milka Švraka

MLADENOVAC: ZLOČIN U SELU VLAŠKA

Piše: Radomir Novaković

og, po porodicu Vasić crnog petka, S. februara, MiodragiVido- sava, stari 67 godina, iz sela Vlaška nedaleko ođ Mladenovca, bili su na komšijinoj sahrani i kući su se vratili u 22,30 časova. Nisu ni slutili da će iste večeri Miodrag biti pokojni. ]oš manje da će ga mučki, sa dva hica, übiti Ivica Milašovič (20) u rođenoj kući, posebno zbog toga što je taj mladić tri godine radio kod Vasićevih, a oni su tada 17Ivica Milašović (20) ie tri aodine radio kod Miodraaa i Vidosave Vasić. austrijskih penzionera iz Vlaške, a onaa )e ispano po dva hica u njih i odneo muzićki stub. televizor i oko hiliadu maraka

godišnjeg dečaka prihvatili kao svog unuka. Vidosava je bila bolje sreće, iako je Ivica i u nju pucao dva puta iz neposredne blizine. Pn 7 i metak joj je okrznuo desni obraz, a drugi ju je ranio u leđa. Operisana je u Urgentnom centru u Beogradu. Obraz jbj je još uvek modar i otečen, prima injekcije i žali se na bolove u leđima, ali se sprema da ovih dana sa unukom ode u Beč gde ima još šestoro unučadi i sedam praunučadi - od dva sina i čerke. Posle zločina, misleći da je übio i Vidosavu, svoju bivšu gazdaricu, koja ga je tri go-

dine hranila i prala, Ivica je, pošto je iz kuče uzeo televizor, muzički stub i oko hiIjadu nemačkih maraka, као i saobraćajnu dozvolu pokojnog Miodraga Vasića, seu u Miodragov automobil "zastava 128” i pobegao kod dede u Kraljevo. AJi, na kratko. Sutradan, u subotu ujutru, po Ivicu je došla ”marica”. Uhapšen je i sproveden u istražni zatvor Okružnog suda u Beogradu.

SA TRESNJE, PREKO KROVA U KUĆU U velikoj, novoj kući porodice Vasič u Vlaškoj, nenajavljeni, zatičemo udovicu Vidosavu i unuka Sašu, korae su žena i dete u Beču. Oboje su u crnini i spremaju se da sutra i oni otputuju za Beč, a tu su i komšije. Prisećajuči se dramatične noči od pre par dana, Vidosava nam priča: ’Tokojni suprug i ja bili smo te večeri kod komšije Milije. Došli smo u pola jedanaest sa sahrane i, kako smo tišli u kuću, spazila sam na podu kuhinje porušene ukrase.”

Naime, dok su Miođrag i Viđosava bili kod komšije, Ivica je iskoristio njihovo odsustvo iz kuće. Popeo se na trešnju, pa na krov, razmakao nekoliko crepova i preko tavana ušao u kuhinju. Nije palio svetlo. Kada su se supružnici vratili, pritajio se u sobi. ”Muž je spremio večeru i pozvao i mene, na šta sam mu ja odgovorila da nisam gladna”, priča Vidosava.

”Otišla sam u sobu i legla. Nisam primetila da ima nekoga u drugoj sobi. Odjednom, muž mi kaže: ’Vido, tavan je otvoren’. Ja to nisam bila videla. Ustala sam i samo što sam otvorila vrata sobe u kojoj se sakrio, Ivica je u mene pucao iz pištoIja. Rekla sam mu iznenađeno; ’Bre, Ivice, zašto pucaš u mene, hranila sam te i gledala kao svog unuka!?’ A on ćuti. Samo je rekao: ’Gde vam je pištolj’ i ponovo pucao.” VOLEO JE DA KRADE Kad je i drugi put zapucao iz pištolja, Vidosava se sakrila pod sto u kuhinji. Lice joj je bilo svo u krvi. Pritajila se i Milašović je mislio da ju je übio. ”Onda je pucao u raog muža. Jednom, pa još jednom”, nastavljaVidosavapošto je duboko uzdahnula. ”Pao je smrtno pogođen metkom u grlo. Bilo je mnogo krvi. Ležao je u mojoj blizini. Inaće bio je zdrav kao čelik.” Ona je ćutaia ispod stola sve dok übica nije otišao, pošto je prethodno pretresao kuću i odneo muzički stub, televizor i oko hiljadu maraka, koliko je uspeo đa pronađe. Za sobom je ugasio svetlo. Vidosavaje u mraku, ranjena, uspela da napipa telefon i nekako pozove policiju. Sa njima je brzo stigla i Hitna pomoč. Odmah su je prevezli u mladenovačku bolnicu, a odatle u Beograd, u Urgentni centar. Prema Vidosavinim rečima, Ivica je voleo da krade. Kao da jc bio kleptoman. Prvo je bio ukrao debelo zlatno lanče njenom unuku, a posle je odveo i vučjaka iz dvoriš-

ta. Odneo ga je kod dede, gde ga je policija pronašla. Vidnsava nastavlja: ”Kod nas je bio tri godine. Sam je dao otkaz zato što je mojoj snaji ukrao lančić i novčanik s parama. A i meni je ukrao lančić. Stavila sam ga na kredenac i otišla da st kupam. Kad sam izašla iz kupatila nema lančeta. Pi tam Ivicu da li ga je video, kaže da nije. Onda sam mu obećala da ću da ga obučem od glave do pete, samo da mi ’nađe’ to lanče koje mi je poklonio unuk. Vratio mi ga je posle tri-četir dana - kao ‘našao ga kod kapije u dvorištu’. Naravno, lagao me je, ali samja ipakodržala reč. Otišla sara u Mladenovac i kupila mu cipele, čarape, gaće, košulju i odelo. Bila sam radosna što ga je vratio jer mi ga je kupio raoj unuk u Beču.” Naša sagovornica nam kaže, pošto se povremeno požali na bolove u leđima, da su Ivicu bili zavoleli kao svoje dete, a njen muž ga je učio i da vozi kola. Vodili su ga na vašar i kod svoje familije, toliko su ga zavoleli. Kad je pre godinu đana otišao od njih, dali su mu novac i pun džak stvari, a on im je "zauzvrat” ukrao krisialne čaše. "MISLSLI SMO 1 U VOJSKU DA CA ISPRATIMO..." Kao što smo več rekli, Vidosava ima sedmoro unučadi

i isto toliko praunučića. I svi su u Beču. Ai ona i njen muž su radili ta-mo 25 godina i stekli austrijsku penziju. Mučili su se radeči od jutra do sutra, odvajali od usta i štedeli da bi ovde nešto stvo-

rilizadecu Ив ||М|И«№Иll j unu k e _ ”Radila sam lamo noću, nisam znala za odmor i ni za kakav život”, kaže Vidosava Vasić. ”1 zar da sada poginemo u svojoj kući, na pravdi Boga!” A za Ivicu Milašovica, uKcu njenog supruga, Vidosava priča: ”Mislili smo i u vojsku da ga ispratimo, i da ga posle dočekamo. Krao je, a mi ga i pored toga nismo najurili, i eto šla je na kraju uradio sa nama...” Dva-tri dana pre zločina Ivica je došao noću da opljačka svoje bivše gazde. Lupao im je na vrata a Vidosavina sestra joj nije dala da ih otvori, pa mu je Vidosava гекГа da dode sutra, po danu. I došao je. Ali noću, posle par dana. Übio joj je muža, a hteo je i nju. ♦

PREŽIVELA DVA HICA: Vidosava pokazuje povredu lica

VOLELISU GA KAO SVOJE DETE: ivica Milašović (desno) sa unucima bračnog para Vasić

POKOJNI MIODRAG VASIC SA SUPRUGOM: Tri godineje hranio i oblačio svog budućeg übicu

1. IVIART 1999.

43