Свет

POŽAREVAC: UBICI OCA I DEDE JOŠ DVE GODINE ZATVORA

2012. godine!

Piše: Radomir Novaković

U to vreme 22-qodišnji Goran Paunović iz Radinca kod Smedereva je za svirepo übistvo oca i dede ”zaradio” 14 godina zatvora. Međutim, to kao da mu nije bilo dovoljno. pa je za pokušaj übistva osuđenika u Zabeli dobio još dve godine zatvora.

udbma neкош jednostavno nije naklonjena pa mora celog života da se rnuči i pati, a neko sam izabere stradanje. Goran Paunović iz Radinca kod Smedereva se ođlučio za stranputicu. Imao je samo 22 godine kada je übio oca Cvetka pištoljem ručne izrade, napunjenim patronom za lovačku pušku kalibra 16 milimetara, a đedu Danilaje tako pretukao da je ovaj od posledica udaraca u glavu i grudi preminuo na putu do smederevske bolnice. Tog 1. januara 1996. godine, neposredno рге zločina, Goran zvani Mrga je u večernjim satima otišao u obližnji kafić "Galija” gđe je sa društvom popio nekoliko čašica vinjaka i tri-četiri flaše piva. Inače, nije pio jer je trenirao i bavio se boksom. Iz kafića je pošao kući posle ponoći, pripit. Kad je stigao, razbio je staklo na ulaznim vratima kuće, iako su bila otključana. Sve vreme je u džepu jakne imao pištolj ručne izrade koji je te večeri uzeo od svog druga- Ušao je u svoju sobu, koja je u stvari bila nedovršeno kupatilo adaptirano u ”sobu”, i pustio kasetofon. Ali, tu se zadržao tek minut-dva. Besan i pripit, uleteo je u sobu gde su mu spavali otac Čvetko, majka Savka i mlađa braća Dragan i Saša i galamom ih sve razbuđio. Otac mu je rekao đa je pijan i da će sutra da razgovaraju, Međutim, Goran je pošao da ga udari, ali ga je brat Dragan u tome sprečio. "TEBE ČEKAM..." Tada se na vratima pojavio deda Danilo, koga je probudila galama. Negodovao je što od muzike i vike ne može da spava, govoreći da će da proda kuću. Cim ga je ugledao i ovo čuo, razdražen još više, Goran mu je uzvratio: ”Tebe čekam, шајku ii ti!” i počeo da ga udara po glavi rukama i drškom pištolja.

Izgurao ga je iz sobe u hodnik i nastavio da ga tuče, govoreći mu da za dva dana oslobodi jednu od dve sobe kojeje držao zaključane, a prazne, a u koje treba da uđu njegova braća da više ne spavaju sa roditeljimauistoj sobi (jedanjebiopunoletan, a drugijoš uvek maloletan). Dedi je zapretio; "Budeš li i dalje pravio probleme mome ocu i majci, odrobijaću te koliko god budelrebalo!” Deda je na to odgovorio unuku: ”Videćemo ko će koga da robija...” Gorana je to još više razbesnelopajejošjednora udario dedu u glavu. Deda je pao na pod, moleći unuka da ga više ne udara.

Ali, ovaj je nastavio da ga šutira u grudi i glavu. Starcu je glava bila oblivena krvlju i desno oko zatvoreno, otečeno, a patolog obducent će naknadno ustanoviti đa mu je bilo polomijeno nekoliko rebara i desna jagodična kost - pored teških povreda i nagnječenja kore veiikog mozga, krvarenja u glavi i grudnom košu. Jednog trenutka 79-godišnji Danilo je uspeo da pobegne u svoju sobu. Pokušao je da zaključa vrata ne bi li se tako spasio od pijanog i razjarenog unuka, ali ga je ovaj sustigao i izvalio vrata iz šarki. Izvukao ga je u hodnik, oborio na pod i nastavio da ga udara nogama i rukama.

Za to vreme su unuci Dragan i Saša pokušavali da zaštite dedu od besa svog brata. Nisu uspevali. I njima je pretio. Videći da će da ga übije, jer je krvi bilo svud unaokolo, Dragan je utrčao u očevu sobu i rekao mu da odmah od komšije telefonom pozove policiju i Hitnu pomoć, na šta mu jc otac uzvratio da ode on pošto ne može da pronade pantalone: "PUSTI DEDU!" Cvetko je izašao iz svoje sobe i rekao sinu Goranu: ”Pusti dedu!” ali mu je ovaj odgovorio da se vrati u sobu i repetirao pištolj koji rau je sve vreme bio u rukama i kojim je udarao dedu.

Otac nije poslušao sina. I tađ je došlo do opaljenja pištoija za šta je Goran Paunovič u istražnom postupku tvrdio da je bilo slučajno, da nije želeo da übije oca. Videvši da mu je otac smrtno ranjen u grudi, bacio je oružje, otišao u dedinu sobu i još žešće počeo da ga ndara rukama i nogama, vičući: ”Übio sam oca, sad ću i tebe!” ”Gogo, ako ше voliš, neшој da übiješ dedu”, molio ga je kroz plač najmlađi brat Saša. Od ovih reči Goran kao da se prenuo. Ostavioje dedu, izašao u đvorište i sačekao da dodu policija i Hitna pomoć. Kada su interventne ekipe übrzo stigle

iz Smedereva, lekar je konstatovao da je Cvetko Paunović (45) već mrtav, a deda Danilo je još

uvek davao znake života. Medutim, na putu do smederevske bolnice i on je izdahnuo... U istražnom postupku okrivljeni Goran Paunović je istražnom sudiji Okružnog suda u Smederevu Milanu Soškiću izjavio da je deđu Danila odavno želeo da übije zbog loših odnosa između dede i njegove porodice, zbog kojih u poslednje četiri godine nisu ni govorili. ”Razmišljao sam da potom übijem i sebe da bi otac,

rnajka i braća mogli normalno da žive”, dodao je. Goranje tokom istražnog postupka izjavio, što su potvrdili i njegova шајка i braća, da je deda zavadio sina Cvetka sa svoje dve kćerke. Između ostalog, i na taj način što snaji nije dozvoljavao da mu kuva rućak i pere veš, a kčerkama je potom govorio da ona to ne želi da radi i da sin i snaja ne brinu o njemu. Na sudenju koje je održano 26.9.1996. godine, tetke su za sestrića tražile smrtnu kaznu zato što im je übio oca... Krivičnoveće petorice Okružnog suda u Smederevu, kome je pređsedavao sudija Dejan Dragović, osudilo je Gorana

Paunovića na četmaest godina iatvdra, ističući da se radi o svirepom übistvu. Goran je poslat na izdržavanje kazne u KPD Zabela, ali se ni tarao nije smirio. NOVI POKUŠAJ ÜBISTVA Posle nepune dve i po godine, po onoj narodnoj ’jednom übica - uvek übica”, Goran zvani Mrga će se ponovo naći pred licem pravde. Ovog puta pred sudijom Okružnog suda u Požarevcu dr Draganom Ilićem - za pokušaj übistva "kolege” osuđenika. Na fudbalskoj utakmici između osuđenika drugog i petogpaviljona KP domau Zabeli, tačnije na turniru održanom 20. jula 1998. godine, oko 17 časova, Goran je nožem napao trenera ekipe drugogpaviIjona Vojislava Božilovića (27), studenta iz Beograda, i naneo mu teže povrede u predelu leda, grudnog koša i stomaka. Najteže mu je povredio jetru, tako da je bila neophodna hitna hirurška intervencija. Božilović se na izdržavanju kazne u Zabeli nalazio februara 1995. i, đa ironija bude veća, bio je student prava. Pripadao je "čuvenoj” grupi studenata s Pravnog fakulteta, koju je predvodila njihova koleginica, a koja je u Beogradu 1994. godine opljačkala prodavnicu "Zlatare” iz Majdanpeka i benzinsku pumpu, Tom prilikom je stradalo više Ijudi. Grupa je übrzo pohvatana, a Božilović je za ovo teško razbojništvo dobio maksimalnu kaznu od petnaest godina zatvora. Kao što rekosmo, igrala se utakmica izmedu drugog i petog paviljona. Bio je 20. juli 1998. godine. Atmosfera pregrejana. U jednom trenutku igrač drugog paviljona je promašio gol a njihov trener Božilović je poređ aut-linije podigao ruke. U tom momentu je osetio nečiji dodir u leda, a übrzo za-

tim i šest üboda nožem. U magnovenju je spazio Paunovića iz trećeg paviljona, sa kojim nije imao nikakve kontakte. Cak se jedan drugome nisu ni javljali. Božilović se branio i rukama i nogama, pa je uspeo i da-udari napadača pesnicom u lice. Pritrčali su i njegovi drugovi da ga odbrane. U tom momentu je neko povikao "milicija”, i svi su se razbežali. Paunovićjebacio nož i od linča Božilovićevih đrugova spas je potražio u zgradi pojačanog nadzora. U istrazi, po obavljenom !e-čenju, oštećeni Vojislav Božilović je izjavio da je okrivljenog Gorana Paunovića zvanog Mrga znao samo iz viđenja u KP domu, ali đa sa njim nikad nije kontaktirao niti se sa njim pozdravljao. I da sa njim uopšte ništa nije imao. ''Zašto ше je okrivljeni napao i pokušao da me übije, ja stvarno ne znam, niti mogu da kažem”, rekao je istražnom sudiji. Posle ovog incidenta Goran Paunović je premešten u KPD u Sremskoj Mitrovici. Tamošnjem istražnom sudiji je izjavio da sa oštećenim nije bio u dobrim odnosiraa dva-tri meseca pre kritičnog događaja, poštoje Božilović đolazio u konflikt i tukao se sa nekim njegovim prijateljima iz doma, pa iz tog razloga ni on nije bio dobar sa njim. v ”Štaviše, nikad nismo ni razgovarali niti smo se javljali jedan drugom, ali smo se popreko gledali”, kaže na kraju svoje izjave Paunović. Krivično veće kojimje predsedavao sudija dr Dragan llič je optuženog Gorana Paunovića osuđilo 21.1.1999. na dve godine zatvora. Da li će ova nova kazneno-popravna mera uticati na njegovo prevaspitanje - ostaje da se vidi. Ako u međuvremenu ne počini novo krivično delo, na slobođu trcba da izađe 2012. godine. Sve zavisi ođ njega. Glavora kroz zid ne može, a naročito ne - kroz zatvorski. ♦

RANA NA GRUDIMA POKOJNOG CVETKA PAUNOVIĆA: Zadata je sinovljevom rukom

JEDNOM ÜBiCA - UVEK ÜBICA: Goran Paunović iz Radinca kod Smedereva

44

1. MART 1999.