Свет
SVE AMIDŽE I AMIDŽINICE IZ BRČKOG OD TUGE SU MI POMRLE U IZBEGLIŠTVU
Razgovarala: Mirha Dedić
ahreta ]ahić-Zivoji- nović, Lepa Brena, Вгеna nacionale - najpopularnija, najtiražnija i najatraktivnija pevačica predratne Jugoslavije. Osoba za koju je Milka Planinc, tadašnji predsednik Saveznog izvršnog veća, rekla da će ona sama u narodu biti upamćena po tome što je vršila svoj mandat u vreme vladavine Lepe Brene, Od početka rata u Bosni i Hercegovini Fahreta Zivojinović nije razgovarala za medije iz BiH. Sedfnogodišnje medijsko ćutanje Fahreta je odlučila đa prekine ovim razgovorom za "Slobodnu Bosnu”. Razgovor nam je zakazala u svom novootvorenom kafe klubu ”Grand”, u beogradskom elitnom naselju Bežanijska kosa. Nakon razgovora Brena je novinarku "Slobodne Bosne” poz\ r ala na partiju bilijara, što je potrajalo do u sitne sate. Vesela, doterana, vitka i preplanula od skijanja na Kopaoniku, Fahreta Jahić nam se izvinjavala što je kasnila sat i petnaest minuta jer je morala, kako kaže, da ”obara” temperaturu svom jedanaestomesečnom sinu Viktoru, koga muce zubiči, a starijem Stefanu da pomogne da napiše domači zadatak. Za” Nikada ne bih promenila svoje lepo ime Fahreta!” molila nas je da intervju pravimo uz Т\ / ' kako bi mogla da prati emisiju ”Grand šou” na TV Pinku, u kojoj nastupaju pevači koji snimaju ploče i kasete u njenoj izdavačkoj kući. ♦ Ovo je Vaš prvi intervju za bosanske medije od izbijanja rata u Bosni. Zašto ste odbijali razgovore? Svih ovih godina bilo je puno pokušaja od strane, bosanskih novinara da stupe u kontakt sa mnom, medutim, nisam htela da dajem intervjue zato što je u to vreme bilo apsurdno bilo šta reći, a još apsurdnije je bilo tražiti autorizaciju teksta. Osim toga, ne volim.da se igram sa "pionirima malenim” i početnicima. Ja sam žena koja se istrošila od svega toga i nemam živaca da odgovaram na pitanja tipa: ”kakav vam je utisak sa koncerta” ili ”kako vam naš grad”. ф Cime se, zapravo, danas bavite? Moja deca, moji sinovi su mi na prvom mestu. Oni su upotpunili moj život, smirili me i stabilizovali jer me je rat potpuno emotivno izbacio iz
koloseka. Ali, ja sam optimista, držim se jedne izreke čuvenogUiložofa Ničea, koji kaže: ”Sto me nije übilo, samo me je ojačalo”. Potpuno sam se posvetila deci. U kući imam puno osoblja koje mi pomaže, ali svu brigu o deci preuzela sam na sebe. Hoću da znam koji je obim njiho-
vog znanja da bih znala za koju vrstu školovanja su sposobni. Ja sam sve svoje ambicije u životu ostvarila, nemam više nikakvih želja koje bih sebi ispunjavala nauštrb sreće moje dece. Neću da posle bude - uspešna majka napravila ćudo u karijeri, a deca joj se drogiraju ili su, ne daj Bože, pederi. Moj stariji sin Stefan krenuo je u amerićku internacionalnu školu (školarina košta 11.000 dolara, prim. a.), u samom startu pružamo im posebnu vrstu obrazovanja i vaspitanja. ♦ Kad se spomene Bosna, koje Vam se asocijacije i emocije javljaju? (Dužapauza, stavlj, ruke preko lica, a oči joj se pune suzama) Uuuh, emocije i Bosna... Jedna toplina, kosmopolitizam, jedna Ijudska širina koja je postojala samo u Bosni. U Bosni sam živela 19 godina. Do moje tridesete godine obišla šam dva 'puta svet,
napravila osam velikih jugoslovenskih turneja..., ali Bosnaje specifičan deo sveta, specifična Ijudska emocija i čovek koji je jednom upozna ne može da je zaboravi. Svc što mi je lepo vezuje me za Bosnu. Kao što Amerikanac voli svoju Ameriku, tako i ja volim svoju Bosnu. Pazite,_ potpuno je logično da ja volim burekjer znam šta je burek, ili da volim čevape i bosanski lonac. Na tome sam ođrasla, to je moje i to mi nikada niko, ma kakva podela sveta bila, ne može oduzeti. Sa Ijuđima iz Bosne ja sam samo pevala i zabavljala se, ničega ružnog nemam da se setim. Međutim, postala sam velika plačIjivica od kada nam se sve ovo desilo, zaplačem za sekunđ. $ Imali ste dosta rodbine, prijatelja u čitavoj Bosni, pogotovo u rodnom Brčkom. Kakvi su bili Vaši odnosi sa njima? Moji Brčaci su rasuti po celom svetu i mi smo u kontaktu. Redovno se čujemo. Moja sestra Faketa od 1993. godine živi u Kanadi. U tom delu gde ona živi postoji jed'na čitava kolonija Bosanaca, oni se međusobno druže. Ja nisam zaplakala dosta dugo, tačnije sve do 1995. godine, kada sam njih posetila. Sasta-10 se jedno deset porodica, napravili smo teferič i pušta-11 kasete Halida Bešliča, Halida Muslimovića, Hanke Paldum i Safeta. Tada sam se isplakala ”do daske” i posle toga jc ostala samo jedna praznina. Jer, ono što su ti Ijudi đoživeli ne može se rečima opisati. To je nešto najružnijc i najodvratnije što se može desiti Ijudskom biću. ♦ Pratite li sudbinu Brčkog, ovih dana se u Beču dosta o tome raspravljalo?
Ne mogu to više da pratim. To je uništilo psihu mojih roditelja, to je čekanje od 1992. godine. Nemam ništa od toga da pratim, jer ne mogu ništa da promenim. Moji roditelji žele da se vrate u Brčko i to je moja velika žeIja, i mi radimo na tome da se vrate, ali gde kada nema osnovnih uslova za život, počev odgrejanja, kupatila, šporeta i slično. Oni su stariji Ijudi, a to ne može ni mlad čovek da podnese. Ne mogu da se poredim sa Albanijom, tugom, jadom i bedom, ili sa onim koji imaju manje hego mi, hoču da se poredim sa bogatim i uspešnim. Nije mi dovoljno samo da jedem, bitno mi je da nahranim i dušu, i srce, i mozak i oči, i to lepotom, a ne krvlju i razaranjem. Od svih zemalja u svetu mi spadamo u četiri koje ne stvaraju budućnost. ♦ Kada su Vaši roditelji izašli iz Brčkog? Izašli su 1. maja, kada je zapucalo. U maju sam ja trebala đa se porodim i oni su došli da me dočekaju, međutim, nikada se više nisu ni vratili. Sada žive u Novom Sadu. Hvala Bogu, niko nije stradao, međutim, sve moje amidže i amidžinice, kao i rodbina od majke, poumirali su od tuge. Niko nije poginuo od metka, već od ranjene duše. Mi smo emotivan narod. Rekla sam ti, teško mi je o tome govoriti, o tolikoj nesreči, smrti, tragedi'ji... * I pored privrženosti deci, u Jugoslaviji ipakvažite za najuspešniju ženu u biznisu? Vrlo sam polaskana time jer je teško, skoro nemoguće, biti dobra majka i uspcšna žena, i obično je karijera ta koja trpi, ali meni nije žao, jer,
da nemam decu, ja ne bih bila normalna žena posle svega onog što sam doživela. Imala sam sreću što mi se karijera desila u godinama kada je trebalo da se desi, jer praviti karijeru u šou biznisu je nemoguće kada imaš četvoro dece kod kuče. Izvukla sam dobre i pametne pouke iz svega što mi se desilo, srećna sam što sam imala lepu karijeru. Sada smo izgubili tržište. Osim toga, kakva zemlja - takve i zvezde, u Americi su velike zvezde zato što je to velika zemlja, ovđe ja neču da budem zvezda jer se svako sad zove zvezdom. Ja kažem, molim vas, zovite me samo Brena, neka ostali budu zvezde. Možda ja nisam bila najbolja pevačica, ali ostavila sam svoju dušu na koncertima do poslednjegatoma, osećam da mi se to vratilo, mada je tu i materijalna strana bitna. Dosta sam i potrošila jer sam morala sebi da ispunim sve hirove. Potrošila sam na sebe
puno рага, ali sam mnogima i pomogla. Ne postoji republika, sada već đržava, u kojoj nije sagrađeno nešto od mojih para, u kojoj nije uložen jedan deo mene. U Maglaju, recimo, šestoro dece je ostalo bez roditeIja. Poginuli su od groma dok
su kosili seno. Od prihoda sa dva koncerta, koje smo napravili za njih, sagradili smo im kuću i time ih spasli doma za siročad. Bilo je dirljh'O gledati ih na koncertu kako sede na klupi i čuvaju jedno drugo. Kupili smo im nameštaj i TV Nakon nekoliko godinaposetila sam ih i zatekla najstariju sestru sa njenom decom. To je jedna od mojih lepših uspomena iz Bosne. Isto tako, u Zagrebu smo dali pare za izgradnju najveće zagrebačke bolnice. Zatim na Kopaoniku, posle zemljotresa, sagradili smo školu u Brusuza koju smo radili pet dana. Trebalo bi dostavremena da nabrajaih sve bolnice kojima smo.pomogli. ♦ Obustavili ste izgradnju teniskih terena u Crnoj Gori? Da. Politička i ekonomska situacija u ovoj zemlji je iz
dana u dan sve gora, i ako se i dalje nastavi sa ovakvom razgradnjom zemlje, glupo je ulagati milione i očekivati đa sc može napraviti neki veliki biznis. Sve smo obustavili. ♦ Nema Vas na mestima
"Neću da posle bude - uspešna majka napravila čudo u kariieri. a deca ioi se drogiraju ili su, ne daj Bože, pederi. Moj stariii sin Stefan krenuo ie u I ! američku internacionalnu školu u koioi školarina košta 11.000 dolara!”
15. IViART 1999.
9