Свет

mosta samo je jedno od mnogih takvih u našoj (bivšoj) zemlji - kao što je srušen i predivni most u Mostaru. Nestaju mostovi spajanja, memorije i našeg iskustva da možemo zajedno živeti. I kada danas gledamo srušeni most, svako za sebe obnavlja deo sećanja za njega vezan, a svi zajeđ-

no plačemo. Zbog svojih uspomena, zbog svojih emocija, ne zato što mrzimo one koji su nam most oduzeli. Obarajući novosadski most kao stratešku vojnu tačku, pomerili su nam našu emocionalnu tačku ravnoteže i sada hramljemo tražeći oslonac. Samo da on ne bude u nekoj vojnoj tački.” Nineta Avramović, kompozitorka mlađe generacije i profesorka Muzičke škole ”Isodor Bajić”: ”Verovatno se osećam isto kao i većina građana Novog Sada i Jugoslavije. Mislim da je sve ovo tragična greška. Molim Bo-

ga da se ovo uskoro završi. Most me je vezivao za mnoge stvari. Najviše možda za moje studije na Akademiji umetnosti koja se nalazi na Petrovaradinskoj tvrđavi. Nadam se da će bar to ostati spaseno od svega ovoga. To je sve tužno i teško može da se predstavi, ne samo kako se ja osećam,

nego verovatno i svi naši sugrađani.” Milan ”za Liman” Đukić,, potpredsednik Ц Skupštine Grada: ”Bio i sam na licu mesta pet- 1 naest minuta nakon što 1 je most pao. Taj most je 1 bio i najlepši i najruž- 1 niji. Međutim, ruše- p njem tog mosta defini- 11 tivno su übili deo nas. Sve ove praktične stvari su manje bitne - ali definitivno su deo nas übili i to je ono što nikada ne može da se zaboravi.” Zoran Pantelić, novosadski multimedijalni umetnik i član umetničke asocijacije "Apsolutno”: ”Ruše-

nje starogmostajepsihološki znak, jer se zna da on nije imao stratešku ili bilo koju suštinsku važnost da bi baš on morao da nestane. Zato je ceo grad otišao na mimohod starom mostu. On je bio

pečat ovog grada.” Mladen Marinkov Mlađa, novosadski vajar čiji se atelje nalazi na Petrbvaradinskoj tvrđavi: ”AteIjei su puni slika i verovatno je došlo do oštećenja tih umetničkih dela. Ljudi koji tamo stvaraju su uzbuđeni. Došlo je do

totalne promene prema Petrovaradinskoj tvrđavi koja je vrlo značajan istorijski objekat. Na Keju takođe ima nekoliko umetničkih ateijea na kojima su razbijeni prozori. Ne znam... I sami

znate kakva je situaciја.” Prof. dr Tomislav Bekić, dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, komentariše oštećenja na zgradi Filozofskog fakulteta; ”Ovo je kraj svake civilizacije. Kađa se uda-

ra na jedan univerzitet a to je srž jednog naroda - onda čovek više nema šta da kaže. Uputiću posebno pismo gospodi Fišeru i Šarpingu da shvate da se kao germanista osećam potresen do dna duše jer 40 godina učim studente germanistike o duhu humanističke nemačke kulture. Ovo je drugi sunovrat nemačke kulture posle Trečeg Rajha. Neka im je na čast!” Duško Bogdanović, novinar i publicista: ”Srušili su nam vandali most. Mi ’Starosađani’ znamo da ta gvozdena skalamerija nije bila graditeljsko remek-đelo. Staviše, bio

је to ružan, nezgrapan, poput kerećeg гера kriv most, ali je bio naš i zato najlepši i najdraži na svetu celom. Znate li čoveka koji je manje voleo svog oca zbog povećeg nosa ili majku zbog kojeg kilograma više. Taj most je bio spomenik našim emocijama. Mislim da na tom mestu ne treba graditi novi. Onim dvama stubovima mosta koji su razorili Nemci treba da na večnoj straži übuduče strah čuvaju i dva nova. Cetiri stuba bivših novosadskih mostova kao opomena za nezaborav. Pozdrav, stari moj!” ♦

NIKOME VIŠE NE TREBA ”BI(L)G МЕК”! . mwwm лаи ц, м .л.лг.. .u

ПИЕТЕ KAO NEIZOSTAVNI ’MODNI” DETAU

OLBRAJTOVA JEUVRHU ”POPULfIRNOSTI”S

”K0 NE SLUŠA PESHfIU, SLUŠfIĆE OLUJU!”

bip чехзаиј 'i гкааапк s гитиж IVliletićev trg bio je tesan da primi sve one koji su želeli da pokažu svetu da se ne plašimo

VLASNIK NiKAKODA SEJAVINA OGLfIS!

; LIMEN ЈЕ POSLAo t ’ ШМ ’IJUBAVNU BAKETU”! I

BSVASTiKA” Snasuešio I niirišena ' AMERIČKO!

Novi Sad u danima NATO agresije

12. APRIL 1999.