Свет

PITANJE BROJA: GDE STE BILI I ŠTA STE RADILI KADA SU POCELE DA PADAJU BOMBE NA JUGOSLAVIJU

SUZANA MANČIĆ Smirila sam se tek kada sam stigla kući U trenutku napada biia sam u Nemačkoj. Kad sam čula šta se dešava, pomisiilasam; "Nije rapguće!".; Uhvatila me je panika, jer ne samo da su mi deca i majka bili u Beogradu, već i zato što nikako nisam uspevala da uspostavim telefonsku vezu. Požurila sam da rezervišem mesto u avionu koji bi me doveo što bliže Jugoslaviji, ali svi letovi su bili prebukirani. Dva dana sam putovala do Budimpešte. Kada sam najzad stigla, uspeia sam da se koliko-toliko smirim. jer sam bila u svojoj zemlji, sa svojim najbližima. | JUGOSLAV РАОТЕШ, iiovinar ”Sti” Prevodio sam Gvinet Paltrou! Kad spzačula prvadetonacija, bio sam u montaži, gde sam spremao svoju emisiju ”Na prvi pogled”. Baš u tom momentu prevodio sam šta je Gvinet Paltrou rekla prilikom dobijanja nagrade za najbolju žensku ulogu. Spakovao sam sve kasete, vezane za ovogodišnji Oskar, i stavio ih u ormar, a potom sišao u studio gde sam malo kasnije čitao vesti. Privremeno sam zaboravio nasvoju struku jer sam mnogo potrebniji u informativnoj redakciji. Za Gvinet ima vremena, mada bih voleo da čujem šta ona misli o svemu ovome, pod uslovom da sme da kaže.

IVANA PAULOVIC, ”Tap 01 Г Tu smo gde smo U sredu uveče, zajedno sa drugom, bila sam kod Leontine. Čim je počela uzbuna, seli smo u kola. Prvo sam druga odvezla kući, a potom sam krenula svojoj kući, da bih smirila mamu. Biio je veoma tesko poverovati da je sve što nam se dešava istina, a kad shvatiš dajeste - bude ti još teže. Međutim, tu smo gde smo. Inače, moj komsija iz "Tehnikoma” je snimio mene i klince iz kraja kako se teniskim reketima branimo od raketa. Tu fotku je e-mailom poslao na raznorazne adrese, prvenstveno TV mreži ”Sky”, ali oni to nisu objavili.

ANDRIJA OJDANIĆ ERA, folk pevač Više neću pevati u agresorskim zemljama! Od prvog dana bombardovanja nalazim se sa svojom porodicom u kući na Ibarskoj magistraii. Trudimo se da životječe maksimalno normalno jer verujemo da će se sve ovo brzo završiti. Čak sam one večeri kada su NATO agresori bombardovali Sremčicu i Lipovačku šumu, obavestio neke svoje prijateije i poznanike da spreme mokre peškire i maramice i da ih stave preko usta i nosa. jer je počeo da se širi gas u trenutku kada je pogođena hemijska fabrika i rakelno gorivo. S obzirom da živim na Ibarskoj magistrali imao sam uvid u sve ono.što se dešavalo te večeri kada je gađan taj region. Inače, što se tiče životnih namirnica mi smo se snabcleli i spremni smo da pomognemo svima kojima je pomoć potrebna. Moramo biti jedinstveni, i drago mi [e što su naši neprijatelji uspeli da nas ujedine. Meni neki kažu: Cim si se ti Ero pomirio sa Kalezićem, izbio je rat! Pa ne kaže se za ožabe: Ne daj Bože da se Srbi slože! Mi smo se siožjli, i tu će biti kraj zapadnim nacistima. Inače, posle ovog više nikada neću pevati u agresorskim zemljama.

BILIKING, pop-pevač To nisu Ijudi! Kad je počelo bombardovanje, bio sam u svom stanu, koji se naiazi u visokom prizemlju. Prvo osećanje bila je neverica da su neki Ijudi mogli to da urade. U stvari, ne znam da li se uopšte mogu nazvati Ijudima. Neverovatno je da neko. na pragu dvadeset prvog veka, tako.nešto radi jednoj staroj i drčnoj evropskoj državi.

ZORAN DAŠIĆ, Tegende” Tek sam po reakdjama Ijudi shvatio o čemu se radi Bio sam na ulici kada je zasijala prva raketa, Pošto živim u Žarkovu, to se dešavalo blizu moje kuće. Pomislio sam da je u pitanju signalna raketa koju je ispalila naša vojska. Kad sam čuo prasak bio sam malo zbunjen, ali još nisam verovao da je reč o napađu. Da se dešava nešto veoma ozbiijno, shvatio sam tek po reakcijama Ijudi koje sam sretao.

KIKI ZUROVAC, menadžer Zar opef?! Kad je počeo rat, nisam bio u panici jer iza sebe imam sarajevsko iskustvo. Najkraće rečenp, navlkab sam. Jedirio što sam u tom trenutku pomislio, biio je: "Zar opet 9!"

| UUBiSA TRGOVGEVIO, I prorok Bi© mm u М@¥@ш Sadu kada su paie bombe Dvadeset i četvrtog marta bio sam u Nemačkoj. Suočen sa cinjenicom da će se docioditi ono štose dogodilo, požurio sam kuci, Zadesio sam se u Novom Sadu baš u trenutku kada su па pojedine delove tog I grada padale bombe. Bilo je strašno.

VESNA ZMIJANAC, folk pevačica Sa Nikoiijom sam na Bukulji Od prvog dana agresije, ja sam sa svojom ćerkom Nlkolijom i prijateljicom Anom na Bukulji, na kojoj imam vikendicu. Nakon što su NATO avioni gađali Bukulju mnoge kolege i prijatelji zvali su me da vide da li smo živi i zdravi, predlažući mi da se vratim u Beograd, kao da je tamo bezbednije. Ovde bar čovek ima proslor i širinu. Sam ambijent me opušla, tako da nikom od nas nisu potrebna sredstva za smirenje, koja čoveka samo umrtve. Čak je i moja Njkolija bombardovanje razumela na svoj dečiji način i bez trauma. Videli smo raketu i trenulak kad je eksplodirala, a Nikolija mi je tada rekla: "Vidi mama, vatromet". Pitate me da li ću kad sve ovo prođe pevati u zemljama koje su. izvršile agresiju na Jugoslaviju. Znate šta, pitanje je da li ću uopšte više i pevati, jer ovaj posao više nije ono što je bio.

ANETA FARAGO, voditefl Studija B | PudSlco mi |se oštenila I pa nšsam IrnaSo Ivremeno |da razmššijam o raketama Ја sam i prvo bombardovanje kao i sve ostale! I dane provela u stanu, sa mojom malteškom pudlicom Norom. Pošto je Nora ”zabebila” u političko s nevreme, paralelno sa bombardovanjem pokloi pio joj se termin da se šteni. Nisam imala vreme: na da razmišljam ni o raketama ni o sebi, naročito ! ne onda kada se Nora oštenila i kad sam morala i dajurim veterinara ne bih li joj spasila živu glavu, i posto je bila na izdisaju. Inače, bez obzira na sirene i ja imam svoje stalne kućne uzbune. Naime, na svaka dva sata moram pipetom da hranim štenad tako da sam kao vojnik koji dva sata dežura, pa onda dva spava i tako već noćima. Inače, posto i sam pod zajedničkom ratnom presijom noću sanjam da me jure rakete. Ispoštovala sam impera-i Stiv svoje profesije i svakog dana radila. Pravila sam reportaže sa Trga slobode sa koncerata. IntereI santno je da je od početka rata do danas moje | sobno cveće doživelo drastične posledice. Paima i je dobila neki čudan, haotično-nervozan oblik, a i ”adam” je ostao bez tri zelena lista, koja su u kratkom roku požutela. TT;

LELA ANDRIĆ, folk pevačica ; iako imam I amerlčki pasoš ostajem u mojoj Srbljtš Prvo bombardovanje Beograda dočekala sam kod dečka. ; Moram priznati' danisam oćekivala da će зе to dogoditi i mislila sam da će prevladati razum kod svetskih moćnika. Ostaia sam uz svoj narod uprkos tome što imam i arnerički pasoš ištg samdavnih dana mogla da napustim zemlju. Baš me briga za Ameriku!. Ja sam Srpkinja i ja volim svoju Srbiju. U mirnodopskim uslovima mogu da šetam bilo kud posvetu; ali u ratnim uslovima ostajem u svojoj zemlji. Svi u Jugoslaviji moramo da se organizujemo i da. ako je to potrebno, svi do jednoga idemo u rat. Mi, neniamo drugu domovinui

MIRA ŠKORIĆ, folk pevačica Mnogo veći strah podnosim zbog deteta! Bombardovanje Beograda i Jugoslavije dočekala sam u Kaluđerici sa svojim roditeljima i sestrom. Naravno, bilo me je strah jer sam se do poslednjeg trenutka nadala da su sve to samo pretnje. Međutim, mnogo veći strah podnosim zbog deteta jer je još uvek mala i već je uplašena od detonacija koje su se čule u okolini Kaluđerice: Naročito se uplaši kad čuje sirene i grčevito se uhvati za mene. Sreća je u tome što živimo u kući pa možemo da izađemo malo i u dvorište.

HUMANOST NA DELU: Jasna Šekarić daje krv

12. APRIL 1999.

9