Свечаност одкрића споменика на Рујевици код Алексинца 8. новембра 1880.

111

У Б. Госиодине Генералу! Тронут вашпм позивом, којпм ме, као бившег народног војника позивате, да п ја лично участвујем прп открићу Споменпка „погинулим јунацпма руских добровољаца на бојнпм пољима Кнежевпне Србије,“ овом прилпком најучтпвпје Вам изјављујем, да мп при свој мојој доброј вољп нпје могуће участвовати у истом. Праведнп судија заппсаће златним словпма у књпгу своју пмена погинулпх Руса, за слободу једнокрвне браће своје. Духови њиховп опомпњаће потомство, да је се брат брату у нуждп братскп одазвао. Но и ако се јуначка крв браће Руса на бојнпм пољима пугџи; и ако се рускп дух око Рујевпце впје, јоште сво Српетво ослобођено није. Слава Вам дпчнп ђенералу, који се потрудисте, да овековечпте имена погпнуле нам браће! Слава Вам, а уједно највећа благодарност на трудном п племенитом раду. Вашем! Мзр пепелу погинулих Руса за слободу рода свог! Овом прилпком врлп ђепералу пзволите примптп уверење мог дубоког поштовања. 4. Новембра 1880 год. На Убу. Аврам П. Сандић, Сарач.