Свечаност одкрића споменика на Рујевици код Алексинца 8. новембра 1880.

114

и по томе није потребно да тп опширно тумачим осећања, која надимају груди честити грађана нишких. Опп су дапас слободни синови, своје рођене мајке Србије, и то је доста Теби племенитп поборпиче за слободу угњетених, па да потпупо схватпш, како мпло осећају честите Нпшлије и са каковом усрдном љубављу гааљу они топле молптве ка престолу доброг словеиског Бога, за блажено, рајско насеље онпх, који падошс за светиље народне, за јединство п слободу нашу и за општу и велпку цељ свога православног Словенства: и Хрпшћанства. Народни гепије, обучен у светао плашт вечите божије правде п са неугасним лучем хришћанске свете нстине, спушта неувелу лаворику на споменик, којп се подпже твојпм настојавањем, оиима, којп пролнше драгоцену крв своју за светпње наше. Он нам у овом свечаном тренутку отвори и књигу повеснице наше и показује нам оном истом руком, којом је спустио лаворику на споменпк, имена онпх родољуба наших, који својнм узорптим радом допринеше, да Србија постане незавпсна и да прими у своје матерпнско крило знатан део своје драге и рођене деце, коју јој је пре пет векова отела сурова азпјатска рука, из топлих недара њепих. Међу тим именпма блпста у неугасној светлости и име Твоје, сплни словенски патриото Черњајеву.! Ти си свом сплом твога жарког срца п узвпшене душе, први са браћом Руспма, дошао нама д помоћ и потпомогао да се п наша и осталог православног Словенства и Хришћанства ствар, знатно својој крајној мети