Свечаност одкрића споменика на Рујевици код Алексинца 8. новембра 1880.

116

И крвава посаставља уда Насилничком руком разбацана; Хоће мјеста властитог иод сунцем, Па уклања мачем инострана. Срб Истоку нов вјек огласио Крстом вијућ до четири пута; А да вјека с њпм изведе мисао Рус слетио са сјевера љута. Рус слетио на глас Аксаковљев Што је руском земљом уздрмао; Ко синови једне мајке чврсто Рус уз Срба, Срб уз Руса стао. И пролпше крв јуначку оба На бранпку словенске слободе: Кирјев иаде, паде и Рајевскп, С многом браћом н наш Илпћ оде Ал’ из крви смјешане им иикла Два блгарска соколова гњезда; А над двома србским засијала Још јаснија судбоносна звјезда. Те четири на Истоку стоје Сад Словенства поуздане страже. Шта fee? чијим да слиједом пођу? Сам споменик то им мучки каже.