Свечаност одкрића споменика на Рујевици код Алексинца 8. новембра 1880.

ГOВО Р Г. архимандрита Нићифора Дучића

Велепоштована господо! Ако икад,. то бих сада желио, да дам најјаснијег пзраза мојијем српским осећањлма у овијем свечанпм тренутцима, кад се дижу впдљиви знаци; кад се слави спомен рускпм борцнма и јунацима, којп жртвоваше свој живот на српском бојном пољу за српску слободу п славенску узајамност. Велпка Русија, славенска Руслја, православна Русија, нпје никад заборављала српскп, сродни народ, негомујеу свијем тешкпм приликама притпцала у помоћ. То је наша српска псторпја захвално забиљежила на својпм страницима. Притекла му јеу помоћиу најновпједоба кад но пуче српска пушка осветница у Невесињу, у сред јуначне Херцеговпне; кад но опет српска пушка огласи борбу за крст часнп п слободу драгу; тењезинјек електрпчно прохуја кроз цио српски народ и громовпто одјекнуне само у српским срцима, у Србији п Црној горп, него чак н у руским срцима, у далекој Руспјп, далекој ђеограФично , али духовно најблпжој српском народу.