Свечаност одкрића споменика на Рујевици код Алексинца 8. новембра 1880.

XXI

Кад усљсг тога херцеговачко- босанског важног устанка, те српске крваве драме, наш витешки кнез Милан разви Таковску знамениту заставу за ослобођење српског мучеиичког народа; кад се спла' турска покрену пз два дела света пз Јевропе и Азпје ,не само да не да да се ослободи српскп п бутарски народ, негојош да дпвље орде прелазе п Србпју, то средиште српске слободе, снаге п културе! Тада у тпјем тешкпм приликама, ко први дође у помоћ српском народу? ДоЈјоше му п добровољно се пријавише на српском бојиом пољу Руси јунацп наша сродна браћа по писмену и вјерп са својпјем чувеним вођом ђенералом Черљајевим п нештедпмпце пролпјеваше своју руску крв заједно са српскпм борцпма и јунацима. Тада се најјаснпје објелоданп руска братска љубав према српском народу; објелоданп се од царске палате до сељачке колпбе; пробуди се п заталаса дпвна идеја у цпјелој Русији за ослобођење СрбапБугара пз турског ропства. Крв се руска п српска потоком проли за ту свету пдеју. Та племенпта крв не оста безплодна; изнпче пз ње незавпсност Србпје; изнпче пошпреље Србије п братске нам Црне-горе , и подпже се бутарска кнежевина, српска поееетрима. Алп још оста много српског и бугарског народа неослобођеља! Ну, Бог је добар; пдејаје опћа славенска жпва п снажна; исторпја се не дапотрти; на-