Свечаност одкрића споменика на Рујевици код Алексинца 8. новембра 1880.

XXXIV

них послова, кнезу Адаму Черторпшком, преклиљући руску владу за помоћ протпву Турака. Али п поред најбољег расположеља како руског владаоца, тако и руског парода, који су вазда били заузсти за ослобођеље Срба, опет је депутација иаилазила на отпор у рускоме двору. Ништа иије горе за једнуземљу, но кад има на управи новека, који види свога идола свога Бога у себичиим интересима. Таки човек био је Пољак Черторшпки, коме су пнтереси лежали на срцу само љегове Пољске, па с тога је и одбацио српске захтеве и не показа пх цару Александру ; а српске депутате вратп у Србију са овим речма: ~да Руспја не може дати помоћи Србпји за то, што не сме нарушити уговор, који је везан саРlаполеоном“. Кад се вратпла српска депутацпја и ако на празно, опет је један од љених чланова Матија Ненадовић уверавао народ, да еу их Руси леио примили и да ће пм послати помоћи. То је била утеха народу, којом су окуражени продужили рат са Турцпма. Тек 1806. год. кад је Францеска наговорила Порту да објавп рат Русији, Срби се сјединпше с Русима близу Неготина, п добпше доста ратне спреме уз новац п војну руску помоћ. То је било 7. Јуна. а 17. дође п Родофиникин Константиновић у Београд, где буде свечано дочекан. 21. Јула Руси разбпју Турке под Алексинцем и претерају их кНпшу; а 27. истог месеца Срби престану на све услове, које год захтеод њпх руски цар, и ставише се