Свечаност одкрића споменика на Рујевици код Алексинца 8. новембра 1880.

XXXV

у потпуном смислу речп под љегову заштпту. Из овога се огледа слепо повереље, које је ужпвао Рускп народ код Срба. Али у течају времена од 1807 —1813. год. наилазили су на ову земљу мутнп облацп које свак од вас, господо, добро зна. Руспја јепристала да обезбедп бар Влашку и Молдавију , а за Србију је зиала, да у љој још дуго неће бпти мпра, као што се п обистпнпло. Њени политпчкп разлозп нису јој допуштени , да п у Србпји држп војску. Па п поред тога кад на српкој обалп није бпло нп једнога руског војнпка опет нпје престала нада у народу на жпво саучешће рускога цара. Војвода Милан Обреновић, овако ппше 11. Петров. I. владици црногорском: „ Радујте се! Руски човекољубпвп пмператор војује са отоманском портом данас само за иас; и скоро ће је приморати , да потппше мпр онакав, какав он хоће. Силни је успех љеговог оружја; силнп је војник гроФ Каменскп. Свп готово градпћи до Цриога мора узети су. И у Шумлп држи вел. везира са војском —у опсадп. Којп час очекујемо : -да је Шумла узета, вел. везир ухваћен пли мир потписан. А у овоме ће доиста и Србија битпчасно заступљена“. II запста мпр бп закључен у Букурешту 1812. год. али не по жељп Руса, већ из нужде морали су п на то пристатп због рата, којп им је цредстајао још псте годпне са Француском. То је узрок и оној грозној капптулацпји српској у 1813. годппп; тај је узрок п Карађорђевом ппсму у коме се јадикује владпци Петру Пе-