Свечаност одкрића споменика на Рујевици код Алексинца 8. новембра 1880.

XXXVII

у бпће Бога, Карађорђу ппше љегов најбољи п најпоштенпјп војвода Петар ДобрАац пз Аустрије овако: „Ппшете, да нас руски цар неће оставптп; ја п сам тако мислим, кад нам је већ толпко добра учинпо". А поменути цриогорски владика Петар у своме тестаменту: „вечном проклетству п анатеми предаје свакога онога, којп бп се нашао да помпсли одступити одпокрпвптељства Рускога“. Адаје Руспја доиста радпла напстпнском ослобођењу Србпје ево потврде у писмима Наполеона Бонапарте: 20. Јула 1806. ппше он султану Селпму 111. овако: Ми бпсмо вам казалп, да праве корпстн вашега царства захтевају да не допуштате нп једној државп са стране, да се плете у ваше расправе са Србима: да употребнте најснажнпја срества, да се свп буитовници покоре, које Руспја подбада и ободрава, доказ је у томе иајбољп, што оиа тражп да им даде независностТ У мало ранијем ппсму од 11. Јуна исте годпне ппше своме минпстру полптике овако: .. — Руспја не говорп као савезнпчка плп прпјатељска држава. већ као претећа спла. Акоје пстпна да она тако јако желпадржати отоманско царство, за што не одустане потпомагати Србесвојим наговараљем и новцем, него се труди да прогласп независност Србпје? То је управо цел распаљене буне у Србпји. То је развпјаље велпког вајкадашљег п смпшљеног плана, да се Отомановпћи претерају у Азију. Кад би и Србп добпли оно , што је