Сентиментално путовање кроз Француску и Италију

Сентиментално путовање 115

дицу на игру и весеље; јер налази, рече, да је радосна и задовољна душа најбоља врста захвалности

небу, коју му неук сељак може одати — Или учен свештеник, рекох ја.

ЉИГАВА СТВАР. Ј

Кад стигнете на врх брда Тараре, спуштате се правце Лијону: — збогом тада свако наглије кретање! Путује се с опрезношћу, а и боље је по осећања, да их човек не мори; еле ја уговорим са топиМп-ом — да не хита са својим двема мазгама и да ме здрава и читава у мојим чезама доведе до Турина кроз Савоју,

Сиромашни, трпљиви, мирни, честити народе! не страхуј: твојој сиротињи, благу твојих простих врлина, неће свет позавидети, нитиће упасти у твоје равни, — Природо! усред твојих збрка, ипак си свакад блага према недостацима које си створила: крај свих твојих великих дела око тебе, мало си оставила да даш било српу било коси — али томе малом делу дала си безбедност и заштиту; и драга су станишта под тим кровом.

Пусти заморенога путника нека псује до миле · воље нагла кривудања и опасности твојих друмова — твоје стењаке — твоје окомке, — тешкоће уз брдо — ужасе низ брдо — непроходне висове — п бујице које ваљају собом грдно камење са врхова и закрчују њиме путове. — Сељаци су целог дана радили односећи такав један стењак између Светог Михаила и Мадане; и кад мој ообитт стиже до тог места, требало је два пуна сахата, док како тако не пређосмо; ништа друго није помагало, него стрпљиво чекати — била је влажна и бурна ноћ, те услед тога и услед задоцњења, оопитт би приморан да заустави, на пет миља од своје станице, успут код неке мале крчме пристојна изгледа.

Ја одмах заузех своју спаваћу собу — наредих да ми је добро наложе — поручих вечеру да захвалим небу што није горе, кад у том стигоше

нека кола с једном-госпом и њеном слушкињом,