Сентиментално путовање кроз Француску и Италију

116 _ Лоренс тера

Почем друге спаваће собе није било у кући, газдарица, без много околишења, уведе њих у моју, говорећи им, кад уђоше унутра, да у њој нема никог до једног господина Енглеза; — дасу у њој две добре постеље и једна преграда са трећом. Глас којим је говорила о тој трећој постељи, није казивао мното за њу; — како му драго, она рече да су ту три постеље а и три госта, и, усуђује се приметити, господин ће учинити све да олакша ствар. — Не дадох ни тренутак госпи да се пусти у размишљања о том —- него јој одмах изјавих да ћу учинити све што ми је у власти,

Како ово није довело до потпуног напуштања моје спаваће собе, осећао сам се непрестано као газда, који има право да узме на се улогу домаћи“ на; — па замолих госпу да седне, приморах је на топлије седиште, наредих још дрва, рекох крчмарици да прошири намеравану вечеру и да нас обрадује најбољем вином,

Госпа се није била грејала ни пет минута на ватри, па се већ поче освртати и погледати на постеље, а што их је чешће погледала, све је збуњеније обртала очи; — осећао сам и за њу — и за себе: за мало часака, које њеним освртањем, које самим случајем, нађох се и сам толико збуњен колико је и сама госпа морала бити.

Што су се постеље, у којима је требало да спавамо, налазиле у једној истој соби, било је само по себи већ довољно да изазове све то; — али положај њихов (јер су оне стојале упоредо и тако на близу једна другој, да је између њих било размака само за малу сламну столицу) чинио нам је ствар још несноснијом; — уз то оне су биле намештене уз ватру; а испупчено огњиште с једне стране, а с друге стране поширока греда, која је пресецала собу, направили су им били неку врсту заклона, који ни мало није био погодан по пристојност наших осећаја; — ако се још нешто могло додати томе, то је, што су обе постеље биле тако јако тескобне, да су нам