Сербска пчела

Под1> свои покро†гпебе ће узеши, Као свон) охиличну снашицу. ГласЂ пући о шои нашои свадби, По народма и по пуспвдинма, Гд^ и свЈгаа краи, гд^ с' леденне горе, До могуће наипосл^ Хинезске." Али Вариа сђ гнћвомЂ ошговара, Задрмавппи са вмсокомђ чалмомг., ,, Д ћу с' преЗ^е са кугомЂ сродиши, Нег' сродница бмш' нев^рнои Моокви. 0 Москалго! Зарг. гае ни 6 слава Научила, да грознми ВладиславЂ, НГгао и к'о и гам руку мого искао, Осшавш м' рад' спомена косгаи ? 44 ... Но РуссЂ даромЂ не губећш р!зч1и, Садг. приведе богагае свагаове, И сђ башер'н оправи спроводе, ПакЂ опали по Руссшски огашз. . Ошимали с жарко за нев^сгпу, ПирЂ е бмо шуманЂ и великшЈ И Руссшски с' цЗзливали ш,иши Сђ закаленнммЂ Турскима саблнма. Сви су с' вили око дЗзве Варне ј Ио Варна се садЂ преда Пашама, И са см^хомђ нама огаговори: А погибелв исподђ земл^ кралас'.... СадЂ с' загаресе, подђ нбомђ се провали И алмазна запалисе чалма! Она с' собомЂ сама садЂ загаерчи, И преда се Руссима у руке....