Сербска пчела

94

б). Молишва Русса у пред$лима земногЂ ран, Заплавила зора, на восшоку И далБИОмв' засвЈшл10 полГарг> $ Заблисшао, заискрш с', и пугаг> свои Вел'кол^пнбш сунца шарЂ предузео. По верхов'ма осшрогЂ м1нареша , И по шјиша Тулвскога сшранама , По РуссшскомЂ полвскоме намешу И по лицу швомђ „сваш,енна" рЈко, 0 Егфраше! чесши и красошо Тш красошо прославл^ногЂ кран ! Са небеса, кон с' не познага С ђ полиоћнмма сЈднма шучама, Преламлнлис' снини сунца зрацм. РуссЂ чувсшвама пламшећв свеше лшбве, И са свошмђ к'о изумл $нђ судбомЂ, На границвх сшарои земногЂ ран Ову кђ Творцу п^звао е молишву: Цар' и Ошче шаинсшвеннЂ природе! о шбх кои всемогу^иМЂ гласомЂ УзбунгоешЂ и миришЂ народе! Куда си насЂ куда шм довео? Ве^Б далеко и прекрасна Еуропа , Ве^в сЈвера заборавили смо Рођеннога хладЂ, и АрарашЂ МногобрднБ1и , гд-]; а ковчегЂ сшао , И пошопа гдћ е разли†пао, Ни е швое задержао слуге : И шб1 с' дао намЂ смиреннБ1МЂ славу, Распросшраниши „ Кресша" державу, И преДЂ Римске изБхћи орлове. Пра-