Сербска пчела

27

предћла , као нћкогЂ вершограда Болпегћ Сдистагоће ое у свомђ ведикол^п1н>; свако е создаше као нЉку вћчну а <ивосшБ на се(ш иосидо, гаако, да су и сама бездушна сшворенн као одушевдћнна изгдедада. Лаисдадоспшш чувствовашд бмди су ошзмви радосгахго опоенне мое душе. ВдагоговЈ>ше, сђ коимђ сам& н великол1>шт ово природе гаоржество сматрао, чувсгавоваи1н, чрезг> кон самл гаекв садг> бмпие мое точнје познаватп почео, дуго су времена раскошиомЂ красогаомЂ природиоМЂ размаженну мон) душу на первопредс]поећимЂ преда мномђ предмегаима задержавала. Но кадЂ лећг> суице живошотворномђ свохомЂ л;аркосш1Н) и у дублБини гора прелестне цвћтке све вћлпше и вмшше поздравлнгаи стане, душа се мон изђ н$когђ, као смертиосладосгаиогЂ сна пробуди, и и на мало удалћшае предћла овогђ окрулпе очи управившш, гаекЂ шгао поглсдимђ , опазпмђ ii а 6дн0мђ ПО ВМСОКОМЂ холмићу 6диогђ у подобш нћкакова дух.а, и у св^шломђ одћлу обучена сгаарца, кои се чннаше, да само погледе свое на иастоеће мое сгаан±> просгаираше, и као да о н^кимђ отве1гг> важиммЂ предметпма разсуждаваше. Величественио нЈ;гово ПОД0616 уливало е у дугау мого чудесно нћко спрама нћга страхо110чтпан1б. КадкадЂ усуђивао саМБ се н по гдћкои погледЂ бацмти на нћгово удивително положен1е. Но текЂ што первми смћллч и лгобопмтти взорЂ на нћга обрагаиМЂ, а онђ полуволшебНММЂ