Сербска пчела

28

нммђ нЈкимђ гласомг. и рукомЋ сеСш ме позове. )Ј таковммЋ вид-ЈшЈама у нћколико иа1!ћ1КнутЋ , см^;л!имт> коракомЂ кт> н1,му по^емЂ, и како "му се приближимЂ, ст> наиблагоговМишмЂ сшрахопочитпагиемЂ поклонимћ му се. Онђ почемп 10шшв ве^е сшрахопочигаанхе и пов^реше у сердце мое ул1б, окреие ее на восгаочну сгараиу и сђ наивећимЋ благоговЉинсгавомг. нЈзку у себи очигаа молигаву. Загаммг. се мени обраши и рекне ми : СадЂ гаи се перва зав!.са сђ очш скида. Ово изректпш, узме ме за руку, и кђ јг],комћ холмићу, когб гаанки са сви сгарана окру*каваху облацм поведе. Кђ верху шога како 1 присићмо, онђ на све сгаране погледавшш, опешЂ се кђ мени окреие и рекне ми : КиБигу гаи народолгоб1д предЂ очи ставлнмђ : внимаи. ТекЂ гагао шо онђ изусши, а оио и1;ка восхигаишелна свЉгалосгаг> мЈ>сшо наше обасхн, и воздухокруж1б напунисе наиблагопр1аган1егЂ благовонЈн. К свегаомЂ овомђ засл^плениЂ красогаомЂ дуго самв безчувственнЂ стоао. Но кадЂ ми онђ , стиснувшш ме за руку 10шт& еданпутЂ рекие : Виимаи; н се на еданпутЂ тергнеМЂ, освЈјстимЂ, и као да су ми измЈн^шна чувсгава , ос^тимЂ. СтарацЂ познаваго^Ји , валнда. садЂ, да су већг> чувства мон кђ н^говомђ нам ^решго сходна, окрене се кђ нзжиои огап горе сшраии, и показмвагоћш го перстомЂ тихимЂ и ласкателнммЂ гласомЂ запмта зие : Видимђ ли онаи пред-ћлЂ, кои ошђ нас -ђ мжно-