Сербска пчела

27

плавлт .имгоћегЂ се иеба ,ошкаже шрепегггатоћу ду. шу мо'о и кђ дал:ћмт> сшупааш. Но шекЂ шшо первми ошго15аран)]) Ји л;ару душевномЂ, ревносгано но деркшагоћи учииимЂКоракЂ , а гласЂ ме и по другш пушЂ, ио ошђ первогЂ много блаипи сђ овммђ предср^пше р^чма : М ^сшо е ово, као шгао самв гаи рекао, родолгобЈго посве^енно: не сгаупаи далЗз, о смерганми. К се на ново ужаснемЂ; ио мало затпммЂ сђ краинммЂ усилнванЉмЂ усудимЂ се опепхЂ погледати горе, и сђ дерктаго1\иМЂ гласомЂ рекнеМЂ му: О душе ил' подобими меии смертнми! дозволи ми, ако е у твоЈои власпш, да м -ћсто шо, кое е велишЂ родолго(нго самомЂ посвећенно, пос^шигаи могу. Сви мои досадашнћи повседневии гпрудови само су за опммђ шежили, шгао бм се кђ едиомЂ благоспгоншбо рода могђ клоиило: но испуинва ли се со гаммЂ само, она пгбра заслуга, сђ којомђ бм се членЂ рода, родолгобцемЂ назвагаи могао, тм ^ешЂ самЂ болЈ опред^лиши мо^и. Чувшш онђ р^чи ове, важнммЂ но притомЂ у н^колико ласкашелнммЂ гласомЂ рекне ми: Ако е то тако, то ^е пш се дозволипш, да ово важно мкто посЈгаити можешЂ, но и то, ахсо се строго обЈЉашЂ, да ^е гаи благосгаоаше рода швогђ , кое е за свакогЂ родолгобца наиве^е и наидрагоц^шпе на земл &и сокровшце , свагда иа сердцу лежапш. & му сђ нЗшоукочеинммЂ гласомЂ на шо отговоримЂ, да се подђ наисшрожтМЂ заклетвомЂ об ']5ћавамЂ предложенЈе нјзгово на в ^ кђ испунавашк .