Сербска пчела

28 .

ннваши. Клко н ово изрекнеМЂ , онђ ме кђ себи позове. Сђ ревносшнммЂ коракомЂ поигпимђ н на и^го.во позмвлн1е, и како му се приближимЂ, сђ наипристоиншмЂ сшрахопочиташбМЂ поклонимђ му се. Онђ ухвашившш ме за руку, поведе ме кђ еднои гожно <јШЂ насЂ леже"ћои, бсшесшвенн1>1МЂкрасотама прешерећеннои долини, у сред' кое се нЗзко к руговидно, величественно и великол^пна здаиш ви^ђаше, Бећћ су воображен1Н мон сђ наипрхнганјимЂ предсшавленхнма питала сеј већв су чувствованјн мон прелазила све м1зре и наиблагодатнји п©звлен1а, Сва чуаства мон само су за ви^еннммЂ зданЈемЂ шежила, и у н:ћму су само особмто нЈко успоКОбИ1б п ошраду за себе налазила. Вождђ мои, кадЂ већв исшомђ храму на близу будемо, примЈ;тивш1и нестерп^ливо лгобопмтство душе мое, кое све веће поеташпе, уггЉшишелие ове изговори ми рМи. По швердомЂ завЗз1цанНо швомђ сподоблнвашЂ се ово м^сто вид^ти, кое е за родолгобиве само духове опред ^ленно: време садЂнастае оно, у коМЂ^е ши се само родолгоб1е у природнои своши истоЕешносши показаши. Величесшвенно ово, продужи далЗз бесЈ ;ду својо, предЂ нама лежеће зданхе, есшвхрамЂ, у комк се ц^логђ Сербскогђ народа. ХраиигаелБИ — Геши повседиевно собмраго, и у комђ се све оно, што бм се народа СербскогЂ тв1цало, наиблагосммслеНнЈе расиола же, и кђ наиблагодагшаемЂ концу унравла. ДанЂ оваи за шебе ошђ особмгае е важ-