Сербска пчела

129

иравсп1веннос1Ш> и безстмдиоспњ ј ако бм и пт предсшавили себи, да се може наћи гааковми ; коп у развраћеинои души своеи пиша ненавиств кђ свомђ отечеству $ то 6м се и таи застмдт всенародно и громогласно, да себе за шаковогЂ признае. Та како се и не бм застмдјо? Сви вћкови, сви народи, землд и небо, гговикали бм противг> н^ћга: едаш> само адЂ стао бм му сђ рукама плгкскатп. Оттуда происходи , да кодђ св1га порока и сшрастш лшдски, при цћлои кадкадЂ дерзости разврашнм умова и сердца, нигдћ ие видимо М51 викана противг. сродиогЂ свакомђ чувствован !а лгобови кђ Ошечеству. На проти†тога, ие само едиогласио по свима езмцмма слушамо о томЂ проповЈдан};; но и свуда , у прошастима и насшоећима Бременма, безчисленне налазимо примћре , да сила лгобови кђ Отечесшву, побћждава силу лгобови кђ свему, што намЂ е драгоцћнно и мило, кђ жеиама нашима , и дћцм нашеи а и кђ самимЂ себи. Сила нћна свакЈи страхЂ иадвмсуе. Душа нт.омђ пламшећа, не бои се ии воде, ни ватре, ни дублвине, ни вмсине : Обиличв на Косову подвергава се збогЂ н4 грозиои смерти : а другш — ОтечестволгобацЂ^ окруженнЂ нзпр^нтелБима, подпалгое подђ собомЂ пушчаинми прахЂ и лети сђ обломцмма корабла у воздухЂ, откудЂ му тћло пада у море, а душа се на небо возноси. 9 И