Сербска пчела

154

ВОЛБОМЂ Творца ВОПЈГОћиМЂ у шоби гдасомт» природе и обц^имЂ свт бдагомЂ, сђ коимђ е и гпвое собсшвено неразлучно. Ово е об"ћЈцанГе осиованно на дугу благодарности , чести, на правилама вЈре^ на закхшима БожесшвеннћЈМХ. и челов^ческима, Можешг> Ли ти бе зђ дрктана и ужаса поммслити о нарушешм н Ђ говомђ , каковммЂ бм драго то образомђ бмло, добсшвеџнмм^ швоимђ ожесшочејпемЂ или ошсутствхемЂ благоразумЈл, или упропаспгћавакЉша соблазнима друг« ? Тако намг> говори лгобовљ кђ Ошечесгову, м гласЂ е н 4 нђ дваш ,еш1Ђ и праведанЂ. ОцЂ иаселнва у нама чувсшво народић гордоспш: ербо гдЉ е лгобовћ кђ народу свомђ , тамо е и желате вид^ти га процвЈзтавагоћа, благополучиа, силна, превозносећегсе надЂ свима дрУ' гима державамај тамо сваК1И рјзчма и душомђ име Отечества свогђ 1?е сравндва ии сђ каковћ1 .мђ другимЂ, ползуе се шуђима изобр4тен1ама, цронзведенIама и похвалме ј Г , но лтоби само свод. ВеЗЂ ове необходимо нуждне гордосши пада духЂ чесшолгобш, сушисе коренЂ надежде иа самогЂ себе, и величје душе, кое све подвиге и постоннства рађа, дависе уничижен1емЂ. Лко еданЂ џародЂ иа другогЂ иде сђ мачеМЂ и пламенемЂ у рукама , шо ошкудЂ ће оваи посл' Ј 5 днб1и узеши силе, да отврати оваи страшнм11 облакЂ , оваи ударЂ грома, ако лгобовв кђ Ошечеству и народна гордосшб у иомоћ!, му не ијшбЈн-ну ? Каковм1|