Сербска пчела

155

е ш,ишђ ичш ошђ еднодушЈз грашдана, кои жеие п д'])Цу свото заигплгаЕаго ? Каково е орулпе сгарашиЈе ошђ сгамда усшупити и пасгаи предЂ враговима, кои иду да разоре Отечество наше? Одавд"ћ се виДи, да ие само оружхе и сила едногг> народа ; опасиа бмва ДругоМђ ; шаино покушегпе засл$пити умове, очарати сердца, поколебати у ш>има лшбовћ кђ землћи своши , кђ отечеству свомђ, кћ колевки и гробовма праотаца свои, и изсла1 биши гордосш б кђ имену свомђ , еств средство ошЂ свт пугнака надежднхе и изв^стше. Средсгаво е ово споро, ничимђ ман1; в^рно е своима соображен1нма, и раннхе или поздше, кђ ц^ли своеи достизава. В1ало по мало налаже оно нравственне лаице, да бн загаимЂ и гвозденне наложигаи могло знагоћи, да зароблЈиикЂ у оковима, може ш>и раскинуши, може 10ШШБ гордЂ и страшанЂ побЈдителго бмти, но плЈиникђ умомЂ и сердцеМЂ осгоае на вћкђ плЈнникоМђ. КадЂ бш каковми Сербск1и смнђ до тога дошао, да се у свему гаако за другимЂ наро, домђ поведе, варагоћ1исе или лажлвивммЂ о(г1ш,ан1ама, или блескомЂ чинећисе нћки н±говм превосходсшва, да заборави колевку праогааца свои и свого , да презирагпи почне народЂсвои, и не лгобнти обмчаа свои, езмка, художесгава , забава, одежда, ела и воздух^, кадЂ бм велимЂ до тога већх> дошао, да му се све туђе бол1з, а свое горе учини: то какова бм туга и жалосшг. морала обузети , дру-