Сербска пчела

140

Еоигшку, да презире тпруде, опасносши и саму смершв? Тко га ншл}; сљ едномЂ исшергнушомљ рукомЂ, да другу на л;ершву приноси? Погледаимо послћ сражеии! на рашно пол^, посмошримо сђ ужасомЂ иа миоге шмснЈце безЂ ногу, безЂ руку лежећи, обезглавлћини, расшергнушш, умирагоћи и мершвм: шко и" 6 задержао иа ратномљ полго ? Тко имђ е посшоиисшво духа дао, да проши†огнедмшући, смершоноснм оруд1Н сгпое? Тко, не взмратћи на сшрашно побЈенне браће свое позоршце, шилјз друх'е содругове нћ1ове, да се шомђ исшомђ учасш1го подвергну? ЧесшолгобЈе? Но у чему се сосшои исшинно чесшоЛ10616? У лгобленш чесши, правде, закона, Цара, Ошечесшва, ближнвиј у посвшценно НБима свпо сила и живоша сђ швердћтмЂ упоеанјемђ не земне ошђ лгодш, но небесне ошђ Бога зашо награде. Каково се друго побуждеЈпе може сравнпгпи сђ овб1Мђ благороднммђ побуждешемЂ ? Да ни е сшрахЂ иаказанЈ!1 ? Да ни е кормсшолгобхе ? Но шако инзко поммшленле душе уподобило бм непоколебимо мужесгаво челов^ческо свирћпсгпЕу граблБивм или плашимосши дивлби звЈфова. Да узмемо сшо ШБЈслша воиника, и да предсшавимо себи, да су оии евц до едногЂ у наивмшшемЂ сшепену чесшолгобиви : ии еданЂ ошђ иби неће осгпавнши рашногЂ полн? но сви до послЈдн ^ гђ лећиће на мћсгпу боиИОМЂ. Та-