Сербска пчела

141

Такови прим^ри нк су се едлипупљ случавали сђ храбрима СербскимЂ воискама, многочисленномЂ непр1ншелбскомђ силомђ окруженнмма. Свакпт изђ овм хр1сшолк)бив51 воиника прекрсшившшсе сшановт 6 себе на мЈсту уб1еиногЂ покраи себе содруга, и сви редомЂ , увЈнчанни крвш, ни коракЂ натрпгЂ не учинпвшш, лежали су поб1енни, но не поб$жденни. Како? Те шверде груди, боре^е се за Церкву, за Ошечесшво, за народН1>1и езмкЂ и бшш1б проши†наижесшоч1н оружјн • шаи сђ шекућомЂ изђ рана крв1к) великодугцнми изливаемми живошђ .• гпо велико у човеку чуЕсшво коће ли се родиши безЂ надежде на безсмерппе ? Тко ^е шому в!;ровати ? КаДЂ 6 ша надежда одушевлаг.ала 0емЈсшокле, Епам1нонде , Регуле, то мн , кои смо озаренни сшшемЂ в!;ре, и кои смо, познали сву исшину и ц1;ну овогђ свнтенногђ сђ неба посланногЂ гласа, еда ли 1аемо почетп величину душе зидапт на побужденјама презрителнћ! страспии? ЧовекЂ, кои ни е рођеинЂ и воспитаннЂ у вЉри, 1оштБ може бмши честолгоби†и праводушанЂ, но онах5 кои ошђ н!; опшадне и исшреби нк) изђ душе свое, у шомђ нишгпа неће осташи, кром^> страсти кђ самоМЂ себи. Н:ћга могу убити, но оиђ самЂ ни за Когђ неће умреши. В4ра дае намЂ , да душевне силе лгобимо и да чинимо добро: малов^рхе баца насЂ у бездму б^сноте и порока, кои руше безопасноспш. тишину и спокоисшво пародн].. И