Сербска пчела

142

И тпако клдђ дсржава илп »арод1 3 жеЛН, да (Јлагод-еисшвуе ^ тпо перпо дужани е сгоарагоксе о воспнгоацјн) младел; и евое у сшј)аху Бож ЈемЂ , у вапоент сердца ш.јовш лгобовШ кг> вћри, огокудЂ происгопче 'лгобоВБ КЂ Огоцу м главп народнМ } лгобовв кђ Огоечесгову, КЂ ГООМЂ великоМЂ ш1лу, но не Кр ^ПКОМЂ безЂ соединеша сђ главомЂ свогомђ и на конап,Ђ лн)бовг> КЂ ближпЈмЂ, ПОДЂ КОИМЂ се наипре сограждани разум^ваго загоимЂ и са†родЂ человЗзческш. ОгпудЂ се нвно види, да воспигоанје гореба, да е народп:!; и домапш)., а не гоуђВземно п туђеродпо, шреба сир+.чћ да е Сербеко, а не Турско, ]гоал'Шско, III.мецко или Мађарско. Треба 1оштБ да рекнемЂ н$што о природномЂ езмку снакоЛ. народа. бзмкЂ е душа парода, огледало нравји, в^рнми пропов^ДниКЂ д*1>ла. Бозвмшава ли се народЂ, ГОО се возвмшава и езмкЂ , благонраванЂ ли е нароДЂ, гоо е благонраВанЂ и езМКЂ. Нигда безбожникЂ не може говориши езмкоМЂ Дав'[довммђ ; слава небесна не ошКрмва се пузе^ •ћемЂ у землви церву. Иигда разврашнми нб може говориши езмКомЂ Соломоновммђ : ов^голосјпб мудросгои ие озарнва угоопавагоћегЂ у сшрасгаима и пороцмма. Писан1а зловреднм умова нигда неће прониКнути у храМЂ славе: дарЂ краснор$ч1Н не спасава оГОЂ презрћнЈн рЈчи. злочесгоиве. ГдЈ нема Ј сердцу в1;ре, гоамо нема ни иа езмку благочесгојн. Гд% иема лтбови кђ Отечеству , гпа"МО