Сербска пчела

п

^тароотечестЕониицмма чини гд + ј су они јоштг? рколо едног!) огнг>ишта гр^гоћисе заедно зкиви? ти морали. Р в а т. X р. Будући да се Сербскославен? скш народЂ по свима до данасЂ учин^нимма сравнешнма како у езмку тако и у другима характерЈст1ческима чертама за Ееликогљ сродцика 1нд1иског 1> сматрати мора ; а народћ пакг. оваи отђ ц^логђ садЂ просвЉшенцогг. свЈта за отве^Б древанЂ , кои е за первобмтн51 јоштћ времена писмо свое и кнБижестЕО имао, дерншсе: не може ли се дакле отудљ праведно каково заклгоченЈе учинити , да е и наррдт> СербскославенскЈи, кадљ е шштб у среднБои , Асш , но не у данашнБои Јндји -сђ 1идима, бра^ћомЂ сво1омђ заедно жив10, да е велимЂ у исто време као еданЂ и истши сг> 1идима народЂ и писмо свое собственно имао, и исгр са собомЂ и у бгропу донео ? Б а ч к. X р. Ако се по отве^л великои в$* ронтрости и. може дерлсати, да су се изг> едногђ Сербско - 1 нД 1 Нскогђ онда текЂ два народа родила, кадЂ е една частл збогЂ умнон;еП1 н свогђ подђ именемЂ „Сербо- 1нди " первородно отечество свое оставивши кђ дапашн-Ји 1нд1и све ближе примицаласе, а друга сиетЂ кадЂ е подђ именемЂ „(В)1ндо - Серби.'' ЗбогЂ реченногЂ узрока } кђ сЈверо западу окренувшисе, све дал^ отђ Ас1ат1ческе своеколевке отмицаласе и кђ буропи се приближавала, у кое е време и писмо свое са собомЂ у буропу донети могла : нишТа ман'1;, будући да ми иаиманћ