Сербска пчела

I

48

јмеииости наше наидрсвн^е паматник.е , ко« бм намг. велику св ^тлостб за стародревнћЈи бзб11стз нашЂ разасути могли; Но и посл-ћ свега овога, ако е јоштб кон сђ великимг. трудомђ и трошкомЂ у пбрвомЂ кнБил;ественномђ пј)остору списаина кићига на границу само другоГЂ книжественногЂ простора и присп±)Ла бмла, то опетЂ сђ изобр±тен1бМЂ кнбигопечатнћ ПослЈднби тш мезимцм наидревн16гђ кнћижества нашегЂ и неприм^Тио у бездиу уничтожен1Н проПадали су. Како се сир1зч& сђ изобр^тетемЂ кнБиг6печ'атн1з и бумаге трудЂ кнБижника и писара стогубо олакша, онда ошт СЂ другима нов!има и све свое стар1е рукописе, т. 6 церковНе кнг>иге печатавши изђ употреблеНЈн сбогђ изклгоче, и тако и саСвимђ уничтоже. ДревиостБ јоштђ у оно вре« Ме пи е имала те цћне, тогб уЕажеЈПН, кое данасЂ има. Никакова оиовременна кнбигз ни 6 за будућностБ .■ за стол4тЈн 5 за потомство, но само за нужду И потребу „ иастолЈЦНостиписанна, печатанна и преправланна бБ1вала. Како дакле кнБига какова нужди к ћотреби овои ни е послужити могла, то сЈ м притажателБи, као што се сђ подоранноМЂ <|Д-М>олП) каДЂ се нова ДоббХб, чини , На ломеТ16 ( ћубре ) као одирке бацали. Таковћ1И 6 духЂ и вкусЂ ондашнћгЂ времена бмо ! Срем. Хр. Не иманЉи дакле изђ наиСтарЈбГЂ кнБижества нашегЂ ниКаковогЂ паМатИика , отвећБ бм се тежко заклгочеше кау'ч ииити могл 'о у смотренш оногЂ на'р4* ЧкН ј