Сербска пчела

53

2. Серблћи, шЛове Заслуге и судбеу „унгарт" отђ 1490 до 18З6Г. (Продолжен1е. *) ЈТауелЋ „КназЂ" первми е бмо, кои 6 великимђ дерзноЕегибМЂ своимђ, 6 удући да 6 Албертова воиска мостове Владиславл±ве у своимђ рукама имала, преко глибова прешао, и ц$лу воиску преведши, сђ Батор1бМЂ на иепр^ател^ напао и на главу и х П0610 1). По чеМЂ се мирђ сђ АлбертоМЂ заклгочи, отреди Кралћ Владисла†Паула „Кназа" да пред-ћле долвне „Унгарје" и СлавонЈе, кои јоштб Владислава за Кралн нису признати хот$ли, КралЉвои власти покори. Оиђ и садЂ покан;е, да 6 достоннђ свакогЂ пов4реН1Н КралбвогЂ : почемЂ сир4чв противнике Крал1;ве покори, села нв1ова попали, и исте пред^леумири, свратисе у Печуиј и кадЂ се о вЗзрности ЕпЈскопа СјгЈсмунда увЈри, сђ 5,000 свои когшника приспЉ 21 1уцја 1491 г. предЂ Столнми В ^оградЂ, у станЂ 2). Пре нег' што се оваи Владиславу 19 1ул. пре-

*) Види Серб. Пчеле за 1833 г. стр. 105. 1) РаичБ К. X. ст. 288. Енгелг. Дав. заб. 1821. ст. 121. 2) Р. К. X. ст. 293. Енг. iii. Ч Кр. Ј г нг. ст. 32. —