Сербска пчела

136

Ил' б^гунцм безт>. свакогг. кућишта, Изг> АсЈе Д01ЦЛИ у буропу, Зла кои су почшшли вмшше, Косе неже л' што на глави носе $ Сђ питомосћу не слажус' буропе $ Нит' и ишто приволЈти може, бгропеискомЂ духу и нравима, Докг> и може бмти сама землн, К'о ту^Ђ изродг. отг> себ' не отбацм: Дивлб1И разсадЂ изгинути мора Међв с4менма чистогђ буропеиства! Хоштђ ако се н^ки чопори ^и , Овдћ оидЂ смуцавд по землви^ То су само едни копилани, Коим' с' не зна отацЂ или маика, Ил' разсути по (ЈЂломе св^зту, Међв другима к'о сиротчадг> живеЈ СадЂ се едногЂ а садЂ другогЂ лепе, А за нароДЂ себе и не держе. Вм Славени ! вм сте изабрани, (Ио овд^ ВаМЂ с' гордити не валн, 36 огђ заслуга ерЂ то не бм ваши) СамммЂ онммђ кои човека створи , Перва као Д^ца човечества, Перви браћомЂ ме^јб свомђ у свем' да сте А другч1б ел' и могло бмти ? бданЂ народЂ первми бмти мора* Судба и хт^ла да Славенскш буде ! Право и дакле што и наистарш братацЂ ИћлогЂ лтддтва , хоштб у первммЂ дан 'м Имао снаге вмшше и памети ; Да с' мезимацЂ по пепелу валн,