Сербска пчела

15?

И да нма шта заглабат' зуб'ма, Первеицу е (Јмо лукг, и стр^ла, НужданЂ п плугв братца да зараии. ОтацЂ первми лгодства умирућш, НаистарЈемЂ сшну своме Славу, Иа самерти говораше р1;чи : Ои первенче , драго д^те мое! Ои первенче! видишг! да оставламг« Многу Д^цу, многу браћу твого , До ушш к.ои с' еданЂ другомЂ 5 Сви требаго хл1збца и водице, Но изђ другогЂ да добнм руке: У колевцм тек' с' лшлн блинче ј А. Латинче едва проговара ј Нћмче мало аоштђ ни петЂ година Нема ј друса с'ва редомЂ д^чица Осамљ, деветЂ, десетЂ брое лЈ>та : Сама пилежБ, кон коре хлМа СобомЂ ни е заслужити кадра: Зато СлаЕе ! немои твое браће, Оставити а д^зице мое, До наимла^егЂ, докђ сви не дорасту, Не дорасту и докђ не узмогу, Себ' при скрбит' хлЈбца и одМе : ДомаћимЂ и тм езмкоМЂ нашимЂ, Когђ намЂ ТворацЂ и нужда дарова, Кђ добру води , а отвраћаи отђ зла; Кђ слави, чести , истини упу^уи: Они тебе брата к'о старЈегЂ Нек' слушаш, нек' те почитуго. А то бреме лагше да ти буде, СадЂ ми р-ћчи послушаи посл^дн±,: , Сву