Сербска пчела

158

Сву ту землге отђ истока нашегЂ, Пакг. до кран запада послЈди^гђ, СувомЂ ногомћ кудЂ с' корачит' може, Теб' оставлнмг. и твоимђ унукма 5 МудростБ, правда, кђ истпни тежеајз: Пратиле те кудгодЂ иогомђ ступишБ ; ЧестБ и слаЕа теби и унукма , Докђ е свЗзта на сердцу лежала ! М10 бмо свакомЂ добромЂ брату! А небрату страшанЂ колик' треба! К 'о первеиацЂ ц^логђ човечества Простирисе по ц^ломе св^ту, Не имагоћћ препона на путу! Отца лгодства испуниле с' рЗзчи: Мјлјона сто Славенски душа, Д1злђ десетми кои чине лгодства, Очевиднши и сгетми е свЈдокђ , ( Пов4стб нек' намЂ шта хоће говори ) СлавенЂ да е братЂ човеч'ства первми! Та парЂ еданЂ тридесетЂ да роди ДЈзце, иште с' петдесетЂ година^ Тко с' доцн1е оженш, ман^ За то време имати и мора: А Славени ко п други лгоди Ни су никли посл^ кише благе, Б^ле као изђ земкЗз печурке. Трпдес 'тЂ в^ка ако с' за петдесетЂ МЈлЈона душа измскуго, Да с' отђ пара едногЂ лгодш роде 5 Толик' двапутЂ да и се наплоди ,* Проћи мора шестдесетЂ в$кова. То и Родђ Славскш браћомЂ међу свошмђ Ма