Сербска пчела

165

Аустр '1ИскоМ1>, Кралн) УнгарскоМЂ и пр. когв сђ особитмм-Б искусствомг. изр^заими бренраихомљ образЂ истои Зори већу св^тлостл дае. На началномтз листу Диевника овогђ оваи е надписЂ: „N410(1 к^ег! ба зат пеорцбра, пеБпуа оризгеп;" а на другомЂ оцетЂ: Кес1а цгегј - Права чувати. Изђ ова два надписа само свак!и Читателћ нашЂ лагко позиати може зиаменитогЂ овогђ нарочно за ово време у унгарш Диевника СлавенскогЂ. Мм се ни смо могли задержати, да ме}јЂ п!;снословне отрмвке Дневника нашегЂ сочинеше „СлавеНЂ" изђ овогђ СловачкогЂ Дневмика у преводу не ставимо. 6рЂ е ве^Ђ, хвала буди проммслу Божјемђ и честБ уму човеческомЂ, кодђ свш Славеиски народа воли сазр ^ла , да се сви ме1ју собомЂ као браћа познаго, и да ма наиманћји цв!;такЂ иа ко10и нибудЂ Славенскочеститои нбиви процв^тао и развшсе ме ^ђ , свима Славенима едиако благоуханје просипа ј за то се и сђ цв^ткомђ „СлавенЂ" догодило, да се оиђ у сЈ>меиу сђ Славеиско - Ческе нбиве 1855 г. у Даницу пренесе и изђ ове посл"ћ краткогЂ времеиа у разсаду у Словачкш Дневникђ за 1836 оваи прем^стисе, и одавд!; текЂ у Пчелу Сербску за 1857 г. пресађенЂ буде. -г— Изме1јЂ многи дал^ у овомђ Дневнику Зори чувства наша кђ наипламениТ1и?ЛЂ чувствован1лма поджизагојш сочинеша нарочито се отликуе на стр. 220 она подђ заглавЈемЂ : „На Словаке" отђ МагорскогЂ спћвана п4сна, изђ кое да жару нашегЂ скрож!)у очараногљ чувство -