Сербска пчела

8

Сами знате, да л никогђ неМаМЂ, Нити Отца нити миле маике, Нити братца , когђ бм загрлт.јо : Тебе роде Сербскш данасЂ грдммЂ, И грЛБИћу т' ДОКЂ МИ ЛШВОТЂ ТЈЗаб : си родђ мои! тв1 си радостБ моа! Половина тм си ми живота ! Свака слава, свака корБ1ств моа Само онда пр!атна ми бмће, Подћлити кадЂ е сђ тобомЂ могуј Сђ то 6 омђ само и у теби срећанЂ Бмти могу, а безЂ тебе нигда. А за залогЂ рћчш овбх мои Ев' предЂ самммЂ Богомђ свевћдућиМЂ Заклшгјзмсе данасЂ , браћо драга ! Да ћу свагда отђ данашикгЂ данка, ПаКЂ до часка живота временогЂ, К.ои бм ме отђ васЂ разставхо, И сђ овогЂ ме уклошо свћта, СвакогЂ л ^зта по два млада Серба, По два Серба изђ сви Епархха, 0 момђ хлМу, а сђ ро ^еномЂ бригоМЂ Обучават' за стубове рода , Докђ и бол-ћ Богђ ме подпомогне Да покажемЂ роду мого лгобовв. Окренесе затимЂ Владвгкама, ПакЂ и нвима говорити начне : Браћо мон и Архшастмри! Буд'те мени свагда у помоЈш , У потребма Народа и Церкве, У дјзлима обгцега напредка: А а ћу ваМЂ свагда готовђ бвхти, ГГомоКб моа кадЂ вамЂ нуд;дна буде, Да наМЂ обш,а, Сербска срећа цвћта. —■ Лмб'мо Родђ наШЂ , хран'мо Церкву, в1:>] Савва светми и прадћди наши Подђ аманетЂ , што су намЂ предали : Срећу рода сђ ума не сбацуимо 5 Подижимо Церкве, и олтаре ■