Сербска пчела

120

Слободанг Н1б, ком* неда НасилЈе Земданства окаЛћ опрати прнчестћеМЂ Изђ дединог' пут1ра: ил' ком' Оштро силе т1ранске јогунство Матере неда говорити слогомђ. Та дотле есмо Србл&и, докле Србска Зуи нам' на устнама песма : Са ХшезскомЂ Хшези смо речго, С' езика наравв примамо одежДОМЂ, У речи ммсли севаго човека: У странои песми духЂ унука Чувству деда познати се неда. Езикђ 6 целог' характјра обликЂ. Душа и тћло : ако оваи мекша, ЕЊжно Меценатљ разговара } ГласЂ кесара 1талш тресе. Зато , ко хоће, да остане онаи, Кои е 61г( о , нек' обое чува ј Нек' пази на свог' характјра И езика згодно постоннство ! 3) ЦВВТЂ НА ГРОБЂ М ј х а и л а Р а м к о в и ч а у Свеучилишу ПештанскомЂ Мудролшбјл Слмшателл А \т. 1837 г. у Новомђ Саду умершегЂ. ОставлашЂ ме М^хаиле! за ићзносћу чезнећји Умомђ , душомЂ и надеждомЂ лмбимче мн премилвш • Наперсниче ! рода, Муза, бвшшегЂ мога живота : Могу л' сузе да не лхемЂ сада топле за тобомЂ ? Ио да тужимЂ, не знаМЂ зашто, кадЂ сђ дусима гЛ;куешЂ $ Душе чистми! блалеенствоМЂ се краси светогЂ покоа !!—