Сербско-русскій словарЬ

19 Биј __ Вир 20 Бијела, ж. бѣльмо на глазу. Бијела недјеља, недѣля передъ великимъ постомъ. Виједа оубота, великая субота. Бијелац, лца, м. бѣлый конь. Бијеле покладе, ж. мн воскресенье передъ великимъ постомъ. Бијелити, лим, бѣлить. Бијелвти сѳ, дим се, румяниться, бѣлиться. Бијелка, ж. названіе бѣлой курицы. Бијелоља, м. бѣлый быкъ. Бијељ, м. покрывало, одѣяло. Вијељење, бѣленіе, бѣлизна. Бијељети, лим, быть бѣлымъ. Бијељети се, љим се, бѣлиться. Бијељка, ж. родъ рыбы. Бијес, м. бѣшенство; надменность; цвѣтущій возрастъ. Бијесан, сна, оно, бѣшеный; гордый; надменный. Бијеет, нс. надменность. Бив, м. быкъ. Бика, см. бив. Вика, ж. мать (въ Боснійскомъ говорѣ). Биішути се, не се, напр., како ти се бикне? т. е. какъ ты поживаешь. БикнуБе, ср. обыкновеніе. Биковање, держаніе себя подобно быку. Биковати, к.ујем, держать себя подобно быку. Биковит, м. быкъ,волъ. Бикуље, ља, ж. мн. кудри. Бил, см. бјел. Била, см, бјела. Билаица, см, бједаица. Била недшьа, см. бијела недјеља. Биланде, см. бјеланце. Биласање, см. бјелаеање. Биласати се, са се, см бјеласати со. Билац, лца, см. бијелац. Билана, см. бјелача. Билаш, см. бјелаш. Билидба, см. бјелидба. Билило, см. бјелило. Билшьа, см. бјелиља. Бидина, см. бј едина. Вилинарство, ср. ботаника. Билити, см. бијелити. Билити, см. бијељети. Билити се, см. бијелити се. Билити се, см. бијељети се. Вилица, см. бјелица. Билинаст, см. бјеличаст. Вилка, см. бијелка. Било, ср. горный хребетъ; пульсъ; клепало. Билобрк, см. бјелобрк. Билов, см. бјелов. Биловина, см. бјеловина. Биловљев, см бјеловљев. Бнлогрли, см. бјелогрли. Билогуз, см. бјелогуз. Билогуза, см. бјелогуза. Билодано, см. бјелодано. Бшгојуг, см. бјелојуг. Билокорац, см. бјелокорад. Билолик, см. бјелолик. * Билонога, см. бјелонога. Биловьа, см. бијелоња. Би луг, см. бјелуг. Би луга, ем. бјелуга. Билугов, см. бјелугов. Билутаз, см. бјелутак. Билушаст, см. бјелушаст. Билушина, см. бјелушина. Биљ, см. бијељ. Биља, ж. прозвище бѣлой розы; полѣно; названіе бѣлаго вола. Бюьа, см. бјеља. Биљар, см. бјељар. Биљара, «м. бјељара. Биљарда, ж. бильярдная комната. Биљарица, ж. гербарій; см. бјељарида, Биљац, љца, см. бијељ. Биљача, ж. женское платье. Биље, ср. трава. Биљег, м. см. биљега. Биљега, ж. знакъ, примѣта; цѣль. Биљежење, обозначеніе. Биљежје, ср. знакъ. Биљежити, жим, обозначить. Биљежник, м. дѣлающій, ставящій примѣты; нотаріусъ. Биљеае, см. бијељење. Биљетина, ж. ув. отъ биљ. Биљешка, ж. мѣтка, знакъ, закладка. Биљин, а, о, относящійся до бѣлой козы, бѣлаго вола. Еиљина, ж. см. бјељина. Биљица, ж. ум. отъ биља. Биљка, ж. стебель. Биљорка, ж. родъ иглы для вышиванія золотомъ. Биљур, * м, зажигательное стекло; хрустальное стекло. Бимбаша, * м. командиръ, начальникъ (надъ отрядомъ изъ 1000 человѣкъ.) Бимберово грожђе, сортъ винограда. Бина, * ж. зданіе. Винија,* ж. бревно, которымъ запираютъ ворота. Бжаак, н>ака, * м. верховая лошадь. Бињакташ, * м. см. бшъташ. Бињаџија, * м. ловкій всадникъ. Бшьашер-камен, см, бињташ. Бнњапгће, * тысяча. Бињиш, * м. багряница. Бшьташ, * м. камень, съ котораго садятся верхомъ на коня. Био, ла, ло, см. бијед. Биона, ж. бѣльмо на глазу. Бноце, см. бјеланце. Биочуг, м. желѣзное кольцо; перстень. Бир, м. сборъ въ пользу приходскаго священника. Бир, * согласно. Бираньѳ, собираніе; пріученіе. Бирати, рам, собирать, обучать, пріучать; выбираться. Бирачеае, собираніе (винограда). Бирачити, чим, собирать. Бирашчѳ, * только одно. Бирдем, * тотчасъ, разомъ. Бирѳч, такъ сказать. Бирза, ж. плѣсень. Бири, бнри, межд., употребляется, когда зовутъ молодыхъ пѣтуховъ. Бирич, м. сборщикъ податей. Бирка, ж. сортъ овецъ. Бирманац, нда, м. солдатъ линейный. Биров, рова, м. помощникъ старшины деревенскаго .