Сербско-русскій словарЬ

533 Ука — Ума 534 У качать, аю, упшкати. Укашивать, аю, покосит. Укащикъ, м. см. Указатель Уквасить, шу, поквасити, помокритп. Укипать, аю, узавретп, укнпети. Укипѣдый, пр. узаврелп. Укипѣть, ѣю см. Укипать. Укисать, аю, киснути, кисита. Укладистый, пр. оно што може битп сдреміено, сложено. Укладка, ж. едагање, спремање; сандук. Укладъ, м. договор; прекаљено гвожђе. Укладывать, аю, епремати, сложнти; ся—лећи, наместити се. Укласть, ду, см. Укладывать. Уклеивать, аю, залепити. Уклея, (мелкая рыбка), ж. кесега, уклија. Уклеить, ею, см. Уклеивать. Уклоненіе, ср. крдвудаье, дербечеье, варакање, узмицање, попузнвање. Уклониться, нюсь, натурити се, попузнути. Уклонъ, м. нагиб. Уклончивый, пр. увињив. Уклонять, яю, односити; ся— клоним се, кривудатп, дербечити се, шервањити, попузивати. Уклюнуть, ну, укьунути. Укокать, аю, разбита. Укокошить, шу, убита. Уколотить, чу, иецепати, исклатита. Уколоть, лю, обадати, уаеЬи, жидати. Уколъ, м. бодезан, убод. Укомплектовать, ую, потпуниш. Уконопатить, чу, укалаФатити. Укорачиваніе, ср. украѣиваае, покраћивање. Укорачивать, аю, украЬивати, покраЬиватн. Укорененіе, ср. укорељавање, укоренење. Укорениться, нюсь, ожилавити, укоренити се. Укореніе, ср. манпсање, укоравање, прекораваље. Укореняться, яюсь, коренити се. Укоризна, ж покор, укор, корба. Укоризненный, пр, прекоран Укорить, рю, прекорити, укорити. Укоротить, чу, укратити, окусити. Укороченіе, ср. краћење. Укоръ, м. прекор, укорба, укор. Укорять, яю, корити, укоравати. Укосъ, м. укос, кошење. Украдкой, нар. украдом, крадииице. Украйна, ж. крајина. Украсить, ту, уљепшати, украсити, уреснти, окитити; ся—наресити се. Украсть, ду, украсти. Украшать, аю, леашати, китити, красити, ресити, украшивати; ся—накитпти се,пролепшати се, вркочити се. Украшеніе, ср. киЬеіье, крашеье, лепшаье, накит, вркочење, гиздање, урес, украс. Укрой, м. повеза. Укромность, ж. згода, удеснѳст. Укромный, пр. удесни, згодни. Укропъ, м. коморач, копар, морач, мирођија. Укротить, чу, потулити, укротити, ублажити, упитомнти, замирити. Укрощать, аю, питомитн, замиривати, кротити, блажит и. Укрощеніе, ср. замнривање, бдажеіье. • Укрутить, чу, уврнути. Укрухъ, м. комад, парче. Укрываніе, ср. укриваае, вераље, нрекривање. Укрыватель, м. јатак Укрываться, аюсь, укрнвати се. Укрѣпить, шло, одмарати, окрепитп, ушанчити, ујачити, потврдитп, поткрепитп, поснажити; ся — закотити се, отемељити се, одмарати се, објачати, очврснути. Укрѣпленіе, ср. јачање, одмарање, тврђење: градац, град, браниште, шанац. Укрѣпленный, пр. станован. Укрѣплять, яю, јемчитп, креппти, оснажнти, јачитн, отврђнвати; ся—јачати, једрати, трсати се. Уксуснокислый, пр. с.ирћетнокиселк, Уксусъ, м. остика, оцат, квасина, сирѣе. Укупорить, рю, зачепити. Укупорка, ж. паковаље, запечаѣаье. Укупорщикъ, м. који пакује, занечаѣава. Укусить, шу, ујеети, шпнути, утрясти, глоцнути. Укутать, аю, увијати, завити. Укушете, ср. уједање, ујед, нагризаье. Улавливать, аю, уловљавати. Уладить, асу, помирити, раскласти. Улаженіѳ, ср, помирање. Улаживать, аю, см. Уладить. Уланъ, м. улан. Улегаться, аюсь, леѣи, наместити се; умирити се. Улей, лья, чедац, котзыща, ул. Улепетывать, аю, см. Улепетнуть. Улепетнуть, ну, умаЬи, утеѣи. Улетучиванье, ср. изветрење. Улетучиваться, аюсь, изветрити. Улетъ, м. ('длетање. Улетѣть, чу, летнути, улетети. Улечься, лягусь, см. Улегаться. Улещать, аю, мазати. Уливать, аю, наливати, насипатн. Улизнуть, ну, изврдати се. Улика, ж. суочаваіье. Улитка, ж. бурма, спуж, пуж, прпољ, приљепак, Улиткообразный, пр. налик на пужа. Улить, лью, налити, насути. Улица, ж. авлија, улица, сокак. Уличникъ, м. уличар. Уловить, влю, уловити. Уловка, ж. извитак. Уловъ, м. што је уловлено, лов. Уложеніе, ср. улагање, паковайе; законик. Уломокъ, мка, см. Отломокъ. Улусный, пр. улусни. Улусъ, м. улус, селиште номатско. Улученіе, ср. згађање. Улучить, чу, надесити, зга1)ати. Улучшать, аю, побољшати, добрити; ся — пролепшати се. Улучшеніе, ср. улепшавање, побольшаіье. Улучшить, шу, подобрити; ся—окопиркати се, поправити се. Улыбаніѳ, ср. осмеваае, насмијавање, насмехивање. Улыбаться, аюсь, осмијеватл се, наемијати се, насмеивати се, осмевати се. Улыбка, ж. смех, смешеље. Улыбнуться, нуоь, осменути се. Ульнуть, ну, измаЬи, утеѣи. Улюлюкивать, аю, см. Убаюкивать. Умаленіе, ср. умалење. Умалить, лю, смалити. Умалишенный, пр. подудели.