Сербско-русскій словарЬ

571 Щав г— Бха 572 щ Щавель, м. штав, кисељак, кисељача. Щадить, жу, штедети, наштедити. Щебенить, ню, засути, напунити дробя, им . камеіьсм. Щебенка, ж. дробни камеи. Щебень, бня, м., см. Щебенка. Щебетаніе, ср. цвркутаае. Щебетать, чу, цвркутатп. Щебѳшокъ, шка, каменчиЬ. Щевронокъ, нка, шева. Щегла, ж. катарка. Щегленокъ, нка, чешљуга, стаглин. Щеголевато, нар. кицошки, штуцерски. Щеголеватость, ж. кицошлук. Щеголиха, ж. провијуша. Щеголъ, гла, м. стаглин. Щеголь, м. девојчар, вркач. Щегольство, ср. кицошење. Щеголять, яю, провијати се. Щѳдрецъ, м. који је милостив, издашан спрама снротиње. Щедролюбивый, пр. дарежљнвн, издашни. Щѳдролюбіѳ, ср., см. Щедрость. Щедрость, ж. дарежљивоет. Щедрый, пр. штедан, податљив, издашан. Щедушіѳ, ср., см. Тщедушіе. Щека, ж. образ. Щеколда, ж. дочекач, окретаљка, скачатур, скакавица, чекљун, штекавица. Щекотаніе, ср. шкакљање, чкакљање, голицање. Щекотать, чу, голицати, чкакљати, шкакљати. Щекотка, ж. голицање. Щекотливость, ж. шкакљивост. Щекотливый, пр. тугаљив, чкакљив, шкакљив. Щекотный, пр. тугаљиви. Щелеватый, пр. нспуцкани. Щелистый, пр., см. Щелеватый. Щелка, см. Щель. Щелканіе, ср.’клоцаше; зубами—шклацаіье. Щелкать, аю, клоцатп. Щелкунъ, м. ко клоца. Щелкушка, ж. пуцало. Щелокъ, м. лушија, мило, прпа, прпор, цијеђ. Щелоченіе, ср. лужење, лужња. Щелочить, чу, полужити. Щелочный, пр. лужвн. Щелчокъ, чка, Фрњока, зврча. Щель, ж. греботпна, пуклина, жиль, буіьа. Щемить, млю, иригњечнти. Щемлѳніѳ, ср. гњечење. Щемло, ср. преса. Щениться, нюсь, штенити се, Щенки, мн. м. кучаЬи, штенад, гптенци. Щенокъ, нка, вашка, куче, пашче, штене, штенац. Щенята, мн. ср. кучад. Щепа, ж. ивер, одљусак, цепашіца, прљак. Щепаніе, ср. цепање. Щепать, аю, раецепати, Щепеной, пр. цепикасти. Щѳпетильяикъ, м. цепидлак. Щепетильный, пр. цепндлачки. Щепеткій, пр. налицкани, очишѣени. Щепетливый, пр. кицошки. Щепка, ж. цепка, одљусак; щепки—иверје. Щепоть, ж. (напр. табаку), шмрк. Щепы, мн. ж. скаље. Щербина, ж. штрба; на хлѣбѣ—пупушка. Щетина, ж. пераја, штетина, штетиља, чекиља. Щетинистый, пр. ѵекиьастп. Щетиниться, нюсь, кострешитн се. Щетка, ж. четка. Щеточникъ, м. четкар. Щеть, ж. чекиља, четка. Щиканіе, ср. убрисаваае (свеѣе). Щикатель, м. убришпвач. Щипака, ж. штипало. Щипаніе, ср. заштпшіваье, чупање, черупање, чијаље, чешљање, штипање, штипутање, окруњпвање; перьевъ—перутање. Щипать, илю, заштпшшатп, крунитп, косатн, рунитн, чупати, черупати, чешљатп, чијати, штипати. Щипнуть, ну, уштипнути. Щипунъ, м., поштппач. Щипцы, мн. м. брукље, кљештице, свѣчные ыумаказе, окресач, секало, уеекач, штипаљка. Щирый, пр. правп, истинити, искрени. Щитоносецъ, сца, штитник. Щитъ, м. штит. Щука, ж. штука. Щуняніе, ср. пребациваіъе, укоравање. Щунять, яю, пребацивати, укораватп. Щупальцы, мн. м. бркови (у инсеката). Щупаніе, ср. пипање. Щупать, аю, шшати. Щуреніе, ср. шкиљеве, жмирање. Щурить, рю, шкнљитн, трептати; ся — жмнј рати. ! Щурупъ, м. шајтов, пужац. Щурящій, (глаза), пр. шкшьав, шкпљаст, жмиI рав. Щучина, ж. месо од штуке. Щучій, пр. штучјп. Ѣда, ж. јело. ■Бдало, ср., см. Челюсть. Бдальцы, мн. м. уста (у инсеката). Бдкій, пр. иједак, гризак. Бдунъ, м. кусавац. Бзда, ж. тег; јашење; возање. Бздитъ, зжу, јездити. Бздокъ, м. јахач, путник. Бзлсалый, пр. путовавшн. Бзжать, зжаю, путоватп. Бсть, ѣмъ, јести, кушати, залагати Бханіе, ср. путоваіье; јашење. Бхать, ѣду, возит се; јапшти.