Сељак мали краљ : из живота сеоског сирочета

- МЕ (|

На први поток на који је наишао застаде, уми се и опет се прекрсти, па продужи даље и тако је ишао све до подне, утонуо у мислима, које су му биле свест обузеле; куд ће и шта бе да ради» После подне поче глад ужасно да га мучи, али он не знађаше како и на који начин, да се помогне, него стеже срце и само иђаше даље, док пред вече не дође близу неке вароши, где у једној њиви поред пута ораше један човек. |

Кад Милорад наиђе ту поред човека, он скиде капу и назва Бога. Човек се окрене, заустави волове и одговори Милораду на поадрав, па га запита: „А куда идеш дечко и одакле си“> | Јо

Дечко застаде, скоро изненађен овим питањем, за тим скрену с пута и понизно приђе орачу, скиде капу и приђе му руци. Орач изненађен овом учтивошћу, поста још радозна„лији и поче дечка испитивати, а овај му исприча све искрено у чему је ствар. Човек саслушавши сажали се на дете, па га запита: „А да ниси гладан“» Нашта му Милорад стидљиво признаде да јесте. Тада ратар остави плуг, оде у крај њиве, узе торбу и из ње извади комад проје и сира, пружи их Милораду, па рече: „Узми синко и једи.“ ;

Дечко узе сира и проје и са највећом по жудом поједе; захвали се орачу, који му пожели срећан пут и продужи за варош, али у души му се ковитлаху мисли са стрепњом и чудом, шта ће бити са њим, само му по неки пут сине у главу мајчин савет: „Не бој се сине“! и он га куражаше. с