Сељак мали краљ : из живота сеоског сирочета

~

1 | :

кафани, нашта кафепија најљубазније одговори: „Ах Боже мој, зар ви код мене тражите сумњи_ва лица, на знате да сам ја члан партиског одбора у овој вароши, па ваљда ја нећу имати "посла са сумњивим лицима“. Писар. и жандарми готово да се извине поштеном кафепџији, “ „Море ви сте уморни, тумарајући кроз варош и чувајући безбедност, него шта ћете да попиепе 5»

(Они повикаше: кафу. У том часу писар угледа Милорада у ћошку и запита кафеџију: коти је онај дечко у бошкуг

Кафеџија, и не знајући за Милорада, сав се збуни, јер помисли да није остао у кафани неки мали лоповчић или коцкарчић, па не бити ухваћен и издаће друштво, те се узмува и приђе Милораду, па му рече брзо и тихо: „оди овамо али пази, шта ћеш говорити, ако мислиш остати жив“,

Милорад приђе ка писару и жандармима, скиде капу и стаде мирно. Писар га запита: које и одакле јег, нашта му Мллорад све исприча и рече, да је дошао да тражи службу, нашта ће кафеџија прихватити са речима: „А, врло добро, па ја баш потребујем једног таквог доброг и вредног дечка“.

На ову му примедбу Милорлд ништа не одговори, али у себи помисли: Далеко ти лепа кућа од мене!

Писар отпусти дечка са речима: „Добро мали добро“ и Милорад оде на своје старо место у ћоше, а они осташе да пију кафу и тако се заврши тај разговор и посета. Они попише кафу и одоше, а кафеџија „као поштен