Сељак мали краљ : из живота сеоског сирочета

па му рече: „Ама добро, али шта фали тебе код менег Милорад сав поцрвени и газди рече: „Боже сачувај, мени код вас не фали ништа. Ја вами и вашој кући не могу се никад одужити, јер сте ви од једног сељачког сиротог детета, које је хтело да пропадне, начинили човеком, који сад зна доста и може сам да живи, дакле ваша ми је кућа права родитдљска кућа, али бих ја ишао у школу да служим, јер тамо се учи: земљорадња, сточарство и воћарство, па бих волео да будем тамо и да пазим шта и како учи, те што више да знам, иначе ништа друго“. Кад газда ово саслуша он рече Милораду: „Много ми је жао што идеш, али кад је тако, нећу ти бранити, него нека ти буде срепан пут и нека ти пође све за руком, као што је и код мене ишло“. Милорад кад чу ово, свали му се силан терет са душе и шчепа таздину руку, те је два пута пољуби. Укућани кад чуше и разумеше, да ће Милорад да иде сви ударише у плач, а Милорад се не могну и сам даље уздржати, него удари и он у плач и тако се сити исплакаше, а газда само гледаше и буташе и ако и њему беху пупе очи суза.

Па послетку рече газда: „Милораде, ти си ме за ових шест година, од кад си код мене послужио боље него и најбољи син, те је право и да те наградим. Истина ти ме никад ниси питао за плату, само што сам ти куповао одело, али си ти заслужио и ја ти се морам одужити“.

„Јели ти доста 200 дуката 2. Милорад

сав збуњен: „Ах, то је много“, али газда на-