Сељак мали краљ : из живота сеоског сирочета

40 Милорад дође у в рош у којој треба да и .

одслужи свој рок = ТЕ пријави се команди, али му тамо рекоше, да дође после

подне, док се сви регрути нрикупе, па пе их

онда прозвати и примити, те он оде у варотн, да је мало разгледа и да нађе ког познаника,

али у томе није успео, Јер никога није познавао, што му би доста непријатно. али друте није било, него сврати у једну кафаву и ту руча, плати и опет оде у варош

После подне око три сата оде опет у ко-

манду, где се беше скупило много младић од којих неки бејаху озбиљни, неки весели. а неки богме и забриниути, па само ћуте и гледају преда се. Милорад прије баш оној забринутој групи и поче са њима да разговара и да их запиткује, зашта су тако невесели Нашта ће му један рећи: „Па нико ми није остао код куће, осим старог оца и мајке и немогу ништа урадити“. Други, да се је пре месец дана оженио, па је морао оставити жену и дођи у војску. Трећи, да су му остали болесни кол "куће и т.д. У том разговору излази једа! официр из канцаларије са једним списком поче прозивати и то прво каже округ, па срез, па општину и на послетку -село, па онда чита -име и презиме регрута. Милорад се сав претворио у уво и само слуша, кад ће се споменути његово село и он прозвати, што на послетку и дође, али на његово велико изненађење, не чу прво своје име, него поче: | лош Поповић, Милан (Стевановић. Драги Ристић, и т. д. све његови бивши школски

га

другови и он тек сад дође к себи и сети се

У, с 5473, 3

ј