Сељак мали краљ : из живота сеоског сирочета

да су са њим регрутовани и његови вршњаци из села, па се сав зарадова, што ће их видети и пто пе мопи, да чује: да ли му је жив отац и шта му је са кућом и имањцем; у томе прозваше и њега, али. он занешен мислима, и не одазва се на први прозив, него тек на други, што га много посрами и сав попрвени. После прозивке, Милорад одмах приђе Милошу и упита га: „Бога ти, јеси лити Милош Поповић, Пертшншин син из мог села“ Милош му се окрене, па му смејући се рече: „а које је твоје село“» Нашта му Милорад озбиљно рече: „Бога ти шта се смејеше „Моје је село, које је и твоје“. | Милош га онда запита: „ја коси тиг А

Милорад му одговори: „Ја сам Милорад Мирковип, син бирова у селу, а твој друг из основне школе, Кад Милош ово _разумеде он се запањи, па не умеде ни речи рећи, него га само- гледаше, док у томе не приђоше и ос тали његови другови и тек онда он им рече: „Море ово је наш школски друг из нашег "села, Милорад Мирковић, син бирова, који је још пре 7—8 година отишао из нашег села и до сада о њему нисмо пишта знали“. Кад другови ово чуше опколише Милорада и прво га гледаху, па после почеше да се питају са њим, па да се и љубе. У том притрча и Мирко, онај, који је Милорада неко време прихрањивад и својој куви водио, па узвикну:

„ „Ах, Боже мој, је ли истина, да си ти Милорад» Моја нана ме је сто пута до сада питала за те и разбирала: шта је с тобом било, али никад ништа нисмо могли“ о теби