Сељак мали краљ : из живота сеоског сирочета

43.

одело, те се обукоше, а своје оставише, па одоше, да приме први војнички ручак.

Милорад одслужи свој рок, као неку играчку, јер и у војсци немаде нико ништа да му примети, него су га и у војсци св заволели.

Једном приликом при одслужењу свога рока био је Милорад на стражи код барутних магацина. Око пола ноћи, која је била страховита, јер је бура беснила тако, да се је могло · мислити, да ништа живо неће остати, а помрчина је била гушћа и од самог теста, чак и саме совуљаге биле су заћутале и у најдубље се своје рупе повукле, стрепећи, да ли ћеин оне сутрашњи дан дочекати. Громови су на стве стране праштали и рикали, да се је коса човеку кострешила, а срце од страха ледило. Милорад куражно на стражи стајаше и ништа га не буњаше, али му на једаред дође на памет, да сваки човек има својих непријатеља, па тако и сваки народ, а овака страшна и, тамна ноћ је жива згода за непријатеља, да учини штету те га та мисао грдно узнемири, и више скоро не обраћаше пажњу на буку и грмљавину, него само обрати пажњу на себе и на стражарско место, с тога изађе из. стражаре и стаде поред исте уза зид са пушком на руци и тако као нешто да исчекиваше. Није много трајало, а на једном затутњи по небу тако јако, да се сва земља затресе, па и сам Милорад, и на једаред прасну гром негде близу, да уши заглунуше, но поред грома баш из стражаре разлеже се одмах за громом други, који својом светлошћу обасја Милора_дову ближу околину.