Сељак мали краљ : из живота сеоског сирочета

52

су често пута то и чуле, али су сиротице ћу тале и склањале се.

Милорад је често пута узимао надничаре, јер сам није могао да постигне, да уради, нарочито око свога поврћа, те је много пута узи„мао и Марицу сањеном мајком, и најпре није ни мислио на Марицу, али од како увиде, да више не може сам, онда му паде на памет вредноћа и лепо понашање Маричино, те обрати | пажњу на њу и једног дана, кад је радила у његовој башти, он ју је пратио и пазиоу стопу. Једног момента догоди се да га испод очију погледа Марица, те им се погледи сусретоше и Милорад би тако пресечен њеним погледом, да се није могао помаћи; а срце му само дркташе, да се је побојао, да се не изда, с тога се диже и одмах оде кући, а радницима рече, кад свршите посао ви дођите кући.

Те вечери Милорад се не може смирити

и целе ноћи не скидаше му се Марица сочију, јер при сусрету њихових погледа њему је било толико срце рањено, да он ни сам није знао од куда то долази. При размишљању 0 Марици, падало му је на памет, како је трчала на воду, како има зубе као бисер, како је витка, весела, лепа, блага, честита, па се јен сам чудио, како то, да је он није и пре за- | волео и о њој мислио.

Чим је зора зарудила Милорад је устао, захватио воде и умио се, али га сада спопадне неки страх, јер помисли: Боже, ако Марица воли другог и мене одбије: Шта онда да радим» | Милорад је био увек тих и разборит, али овде , се је био изгубио, јер навала мисли није му.