Сељак мали краљ : из живота сеоског сирочета

64

одмах зовну Зору из кујне рекавши јој, да кафу остави за доцније, а сад да дође у собу. Кад Зора дође он је узе за руку, приведе момку и рече: „сад нека вас отаци мати благослове“, што они одмах и учинише, а после тога наста љубљење и честитање међу собом. Кад се то сврши Милорад истрчи пред кућу, рекавши: „Е нисам пуцао, кад сам се ја женио, а сад ћу да пуцам кад сестру удајем“ и испали свих шест метака.

Комшије су рајкове знале за његову недаћу, а знале су и да ће ствари и кућа да му се продају, међутим видећи, да се по његовој кући врзају неки страни људи, мислили су, да му се продаја врши, па су се сви склањали и сажаљевали га, стога их ова пуцњава много изненади и сви појурише Грајковој кући, да виде шта се је то догодило, али ту сазнају, да је Зора испрошена, те се силно обрадоваше, јер је она била љубимица њихова те се и не вратише њиховим кућама, него за тили часак наста неолисано весеље у газда Трајковој кући, а Зора и њен младожења, као два цвета само се шеткају, дочекују госте пливајући у радости,

Сутра дан рано Милорад узме из ратарске школе шта му је требало, поздрави се, седне у кола, фијукне својим бичем и одјезди у своје село. Кад је дошао кући, он исприча нани и Марици шта му се десило у вароши и нана му рече: „Ако синко, добро добрим вратити и добро учинити, никад није рђаво,“ А Марица га загрли и пољуби па рече; „Много ти хвала, сад имам заову.“