Сељак мали краљ : из живота сеоског сирочета

63

„Ово није девојка, него вила или анђео“. Дакле допадати се. Ах како не! Милорад кад ово чу одмах устане, опет се извини за неколико тренутака, па оде у другу собу, зовне Зору и каже јој све, шта је у ствари, па је упита: да ли јој се допада момак > на шта она одговори; да нема ништа против момка и како ти бато рекнеш са оцем и мајком, онако и нека буде. Милорад онда позове Трајка и његову домаћицу рече им у чему је ствар и упита за њихово мишљење, нашто му они одговорише: „Милораде сине, ти си наша срећа, па и твоје сестре, како ти рекнеш ми пристајемо, а и Зора. Је ли мило чедо». Зора заруменивши се погледа преда се и одврати смерно: „Како вас троје каже мени је драго“. За овим разговором вратише се сви у собу ка гостима, а Зора оде у кујну, да кува кафу.

Док су ови били у соби управник дирне момка рекавши му: „Шта мислишр море није лепа левојка, него да идемо.“ Момак кад то чу пребледи као крпа, па после краћег ћутања окрене се управнику и рече: „Ви се шалите господин управниче, ово није девојка него лутка. Ја нем куд одавде,“ Управник се слатко насмеја, па ће рећи: Имаш право драги мој , и ја ти желим да свршимо ствар.“

Милорад улазећи у собу ка управнику и момку одмах рече: „Девојка се не противи нашој намери, а сад је ред, да се момак пред свима отворено изјасни,“ Младић сав сретан устане и рече да он пристаје, а Милорад му онда рече: да пољуби оца и мајку у руку, а он се са будућим зетом пољуби у образ и

!

| | | |